РУСКИ БАЛКАНСКИ ЦЕНТАР – МОСТ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СВИХ ВИДОВА САРАДЊЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ И РУСИЈЕ И ДРУГИХ БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА

0
271
BEOGRAD RUSKI BALKANSKICENTAR

Др Славенко Терзић – реч на отварању Руског балканског центра у Београду

РУСКИ БАЛКАНСКИ ЦЕНТАР – МОСТ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СВИХ ВИДОВА САРАДЊЕ СРБИЈЕ И РУСИЈЕ И РУСИЈЕ И ДРУГИХ БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА

У Београду је 29. априла у присуству угледних званица свечано отворен Руски балкански центар.

Оснивачи Центра су са српске стране Др Славеко Терзић, академик и дугогодишњи амбасадор Србије у Руској Федерацији а са руске стране Институт за руску дијаспору и интеграције и Друштво „Руско питање“ из Москве. Др Терзић изабран је за директора Центра док је предсједник Управног одбора Константин Затуљин, посланик руске Думе. У Управном одбору, поред осталих, су и проф. Др Слободан Рељић, проф. Др Милош Ковић, проф. Др Мирослав Младеновић

На свечаном отварању Др Славенко Терзић обратио се присутнима и јавности:

  • Руски балкански центар у Београду, који данас отварамо, биће не само место окупљања руских и српских, односно балканских и других истраживача него и својеврсни истраживачко-логистички мост интелектуалног дијалога руске, српске, балканске и других европских и изваневропских средина. Центар није прва установа ове врсте у Србији и на Балкану. У Цариграду (Константинопољу) је 1895. године био основан Руски археолошки институт у Константинопољу, на челу са чувеним византологом Успенским, са задатком да проучава прошлост Балкана и доприноси јачању руског културног утицаја на овом простору. Тадашњи руски амбасадор у османској престоници Нелидов је на отварању истакао да Институт треба да тежи објашњењу темеља на којима стојимо, да помаже развитку самосвести балканских народа, али да има значај и за савремене тежње руске државе – „јер политика треба да буде резултат постепеног народног развитка, да проистиче из његове историје“. У Београду је од 1928. године до Другог светског рата постојао Руски научни институт који је објављивао часопис Руски архив.
  • У сасвим новим околностима, данас, настојаћемо да Руски балкански центар у Београду буде у мисији дубљег руског познавања и разумевања Балкана, али и бољег познавања и разумевања Русије, њене цивилизације и савремених тежњи од стране балканских средина. Свака историјска епоха има свој сопствени смисао и значење. Ми се налазимо управо на почетку једне нове историјске епохе препуне различитих изазова. Зато ће Руски балкански центар као научно-истраживачки и аналитички центар тежити да око својих пројеката окупи што више стручњака различитих профила не само из српске него и из других балканских средина. Русију и Балкан, али и добар део Европе повезују заједнички цивилизацијски темељи – од античко-грчког наслеђа, преко византијске цивилизације, до наших култура новога доба.
  • Србија и Балкан су простор велике духовне и стваралачке снаге – простор који је знао да цени слободу и истинско људско и национално достојанство. Балканска идеја, као синтеза свих националних идеја, жива нарочито у другој половини 19. века и између два светска рата, јесте пут за превазилажење тешког историјског наслеђа овога простора. Царска Русија је у 19. и почетком 20. века стајала иза ове идеје и помагала ослобођење и националну еманципацију балканских народа. Одвојеност од сопствених темеља и повремена заслепљеност неким идеалима других средина често представља сметњу разумевању најпростијих истина.
  • Разноврсност култура и религија, сложено историјско наслеђе, вишевековни и савремени стратешки коридори преко овог простора, савремене политичке, економске, културне и безбедоносне не тако једноставне прилике, са свим дубоко укорењеним стереотипима и предрасудама према Балкану и Русији – све су то широке тематске области за пројекте Руског балканског центра али и за низ међународних конференција, округлих столова, форума, трибина и јавних предавања.
  • Разуме се да ће Руски балкански центар бити отворен за сарадњу са свим другим установама и центрима, и да ће се у складу са својим могућностима старати да допринесе унапређењу свих видова сарадње Србије и Русије и Русије и других балканских земаља – у интересу напретка и стабилности Југоисточне Европе.

Хотел Москва, 29. априла 2021.

 

ОДГОВОРИ

Унеси коментар!
Please enter your name here