ПРУГУ БЕОГРАД – БАР ФИНАСИРАЛИ И ПЉЕВЉАЦИ

0
599

Зајам за пругу први уписао прота Милорад Крезовић

ПРУГУ БЕОГРАД – БАР ФИНАСИРАЛИ И ПЉЕВЉАЦИ

Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону 

Зајам за изградњу пруге Београд–Бар у Пљевљима је први дао прота Милорад Крезовић. Како су  15. априла 1971. године пренијеле „Пљеваљске новине“, прота Крезовић је уписао 1000 тадашњих нових динара. Поред Крезовића, нешто касније зајам су уписали  Радомир Шабовић, Урош Бајчетић, Илија Пајевић, Рајко Обрадовић, Владе Вуканић, Викторија Перуничић, Стојан Бајчетић, Новица Свркота, Бранислав Јовашевић, Јоко Кнежевић и Момчило Перовић.

Када су у питању уплате физичких лица први ученик који је уписао зајам од 100 динара био је Драгољуб Миловић, док је ученица Бојана Радичевић за изградњу пруге поклонила 100 динара.

За изградњу пруге, која је заобишла Пљевља, велики зајам су дала привредна друштва, а као и обично Рудник угља је уписао највише новца. Тако је Рудник угља уписао пола милиона, а Шумарско предузеће „Љубишња“ 400 хиљада динара, а укупно су привредна друштва и физичка лица уписала 120 милиона динара.

Привредни савјет Владе ФНР Југославије, 20. јула 1951. године, одобрио је градњу пруге Београд – Бар на садашњем  правацу. Наредне 1952. године почели су радови на дионицама Ресник – Ваљево и Подгорица, а 1955. године и на дионици Прибој – Пријепоље. Међутим, радови на прузи су веома споро одмицали све до „Ужичког савјетовања“1965. године, које је донекле ублажило трзавице о начину финансирања између републичких руководстава. Закон о изградњи ове пруге у СФРЈ је донијет 1966. године, али је већ1971. укинут, а даљу изградњу су преузеле одвојено тадашње социјалистичке републике Србија и Црна Гора. Пруга је комплетирана 27. новембра 1975. године спајањем шина десетак километара јужно од Колашина. Пруга Београд-Бар је била највећи и најскупљи инфраструктурни пројекат у вријеме СФР Југославије. Изградња је коштала око 449 милиона америчких долара, од чега су више од двије трећине финансирале Србија и Црна Гора, а једну трећину федерација.

Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону 

ОДГОВОРИ

Унеси коментар!
Please enter your name here