ПРВА  ПЉЕВАЉСКА ТИТУЛА ПРВАКА РЕПУБЛИКЕ

0
587

„Брезник“, првак Црне Горе 1950.

ПРВА  ПЉЕВАЉСКА ТИТУЛА ПРВАКА РЕПУБЛИКЕ

Пише: Војкан Т. Бојовић

Прије  равно 70  година стигла  је  у  Пљевља прва  титула  првака Републике.  Донијели  су  је  са  Цетиња кошаркаши тадашњег  „Брезника“.  Остао  бих  дужан  мојим  драгим завичајцима, које  сам  имао  прилике  познавати а  неке  и  гледати  како  играју, да  бар  на  овај  начин  подсјетим  на  оне  који  су  тада, те  далеке  1950.  дошли  до титуле  првака  Црне  Горе.

Пљевља  су  и  тада  стајала  далеко  боље  од  великог  броја  градова  у  Црној  Гори, па  и  тромеђи,  и у  погледу  спортске  инфраструктуре. Од  1948.  имала  су  стадион са  свим  теренима  за  такмичења: фудбал, рукомет, одбојка, кошарка, атлетску  стазу, фискултурну  салу  у  Дому  културе и  тада  Основној  школи сада  Ггимназији  и,  оно  најважније, спортску  традицију и  љубав  према  играма  и  такмичењу, које  ни  ратне  страхоте које  је  град  преживљавао, нису прекинуте.

Све пролази  фотографија  и  записано  остаје. Ево  оних  који  су  прије 70  година  играли  кошарку  прије  нас и  били  најбољи  у  мушкој  и  женској  конкуренцији:

Стоје : 11 – Лука  Вуковић, НН, 9 – Бесалет Појатић, 3 – Радуле  Косорић, 12 – Миле И. Батрићевић, 14 – Коста  Војиновић (као  гост), 6 – Драган Дробњаковић, НН, 12 – Мишо Абазовић

Чуче: Рајкица Ст. Бајић, Драгана Ђуричковић, Вера И. Батрићевић, Деса Брашанац, Љупка  Бајић, Зарка Д. Нухановић, Велинка Бела Ж. Аритоновић, Милојка  Вранић и Милица Мица Јанковић.

ТВОРЦИ ПЉЕВАЉСКЕ КОШАРКЕ

Војин Ј. Поповић (1915 – 1989)

  • Једнога дана, док  смо  као  и  обично  играли  лопте – фудбала  на  Требовини, дошао  је  Војин  Поповић и  позвао  нас  да  нам  покаже како  се  игра  једна  нова  игра, говорио ми је Јован Јоша Радовановић  за  моју  књигу  о  кошарци, сјећајући  се  тих  дана. Било  је  доста  отпора, неприхватања, Пињо Џуверовић  и  други нису хтјели  ни  да  чују, а  ипак  доста  нас  је завољело  кошарку. Уз  помоћ  Војина, за  кога  слободно  могу  рећи  да  је  донио  ову игру и   лопту  у  Пљевља  и  организовао  нас  у секцију  СД „Јакић“  године.   

Ето, тако  је  почело, Хвала  Војину Ј. Поповић, дивном  човјеку  старопљевљаку  са  Вароши и  драгом  наставнику   физике, о  коме  сачувах  и  овај  запис:

  • Као официр  Краљеве  гарде – одважан и  храбар, учесник пуча 27. марта;
  • Као ратни  заробљеник  – достојанствен и  пркосан;
  • Као наставник – звали  су  га  „ђачка  мајка“;
  • Као супруг Маријин и отац Софије – Соје, Јелене и Јакше даривао их са пуно  љубави и  васпитања, потребног за  живот.

Радуле Косорић (1932 – 2009)

За Радула се може  рећи да  је био не  само  најбољи  играч у Пљевљима педесетих година,  него  и много  шире. Као  гимназијалац издвајао  се  висином и  игром  тек  придошле  кошарке  у  град  на  Брезници. Најзаслужнији  за прву од  три  титуле  првака  Републике 1950.  које  су  за  75 година  освојили  „Брезник“  и  КК „Рудар“ двије. И  као  тренер – играч , Радуле  је  држао  Пљевљаке  на   високом  мјесту у  Републици. Као тренер  кошаркашица „Рудара“  окитио  је  Пљевљанке  1957. титулом  првака Републике. И  било  је  у  Пљевљима  кошарке док је  било  Радула. Његовим  одласком  у  Горажде деценијама  је  није  било.  Тешко је  било  саставити  тим  и за  Међурепубличке  игре – МОСИ… Тек  почетком  седамдесетих, послије  Свјетског првенства у Љубљани, долази  до  повратка  кошарке  у Пљевља.

И  у  Горажду  Радуле је у својој  великој  љубави кошарци, као  играч и тренер, затим као  републички  и  савезни  спортски  радник. И  тако  све  до  избијања  рата  1992, када  се са  породицом  враћа  у  Пљевља, где  је  провео  задњих седамнест  година. Са поштовањем и захвалношћу  сјећају  га  се  генерације  и  љубитељи  кошарке  са  простора  Ћотине  и  Дрине.

Ремзо Д. Нухановић (1922 – 2002)

Послије  Другог  свјетског рата Ремзо  је  био  покретач  и  актер готово  свих  спортских догађаја. Изврстан  фудбалер  ФД  „Јакић“  који  је  1947. у првом  купу  ФНРЈ дошао  чак  до  четврт финала. Добро  је  прихватио  и  разумио  и  кошаркашку  игру  и  био  први  тренер  тек  основаног  КК „Јакић“, а  са  КК „Брезник“ је  1950. као  тренер- играч  освојио  на  Цетињу  титулу  првака, прву од  три коју су освојили за 75. година пљеваљски  кошаркашки тимови. Ево  шта  ми  је  о  томе  говорио  Јован  Радовановић, тада  играч и  капитен  тим:

  • Ми смо  отишли  да  се  такмичимо  у  омладинској  конкуренцији, али  су  нас оргаизатори убиједили  да  играмо у  сениорској, како  би се  избјегао  непаран  број учесника. Ми  смо  пристали, а у  екипи  нам је  био и тренер  Ремзо  Нухановић и играо је бос, на  земљаном терену! Послије  утакмице ноге су му  биле  у жуљевима.
  • Наш стандардни  састав  је  био: Радуле  Косорић, Никица  Мирковић, Драган Дробњаковић – Дракче, Срђан Срдановић,  Миле  Лучић, Миле  Батрићевић, Мишо Абазовић, повремено Бесалет  Појатић и ја Јоша Радовановић. 

Јован  Јоша  Радовановић и  Никола Никица М. Мирковић, стандардни  и  са  Радулом  Косорићем  најбољи  кграчи  КК „Јакића“  и  Брезника, на  фотографији  из студентских  београдских  дана.

Београд, 30.12.2020.

ОДГОВОРИ

Унеси коментар!
Please enter your name here