„Брезник“, првак Црне Горе 1950.
ПРВА ПЉЕВАЉСКА ТИТУЛА ПРВАКА РЕПУБЛИКЕ
Пише: Војкан Т. Бојовић
Прије равно 70 година стигла је у Пљевља прва титула првака Републике. Донијели су је са Цетиња кошаркаши тадашњег „Брезника“. Остао бих дужан мојим драгим завичајцима, које сам имао прилике познавати а неке и гледати како играју, да бар на овај начин подсјетим на оне који су тада, те далеке 1950. дошли до титуле првака Црне Горе.
Пљевља су и тада стајала далеко боље од великог броја градова у Црној Гори, па и тромеђи, и у погледу спортске инфраструктуре. Од 1948. имала су стадион са свим теренима за такмичења: фудбал, рукомет, одбојка, кошарка, атлетску стазу, фискултурну салу у Дому културе и тада Основној школи сада Ггимназији и, оно најважније, спортску традицију и љубав према играма и такмичењу, које ни ратне страхоте које је град преживљавао, нису прекинуте.
Све пролази фотографија и записано остаје. Ево оних који су прије 70 година играли кошарку прије нас и били најбољи у мушкој и женској конкуренцији:
Стоје : 11 – Лука Вуковић, НН, 9 – Бесалет Појатић, 3 – Радуле Косорић, 12 – Миле И. Батрићевић, 14 – Коста Војиновић (као гост), 6 – Драган Дробњаковић, НН, 12 – Мишо Абазовић
Чуче: Рајкица Ст. Бајић, Драгана Ђуричковић, Вера И. Батрићевић, Деса Брашанац, Љупка Бајић, Зарка Д. Нухановић, Велинка Бела Ж. Аритоновић, Милојка Вранић и Милица Мица Јанковић.
ТВОРЦИ ПЉЕВАЉСКЕ КОШАРКЕ
Војин Ј. Поповић (1915 – 1989)
- Једнога дана, док смо као и обично играли лопте – фудбала на Требовини, дошао је Војин Поповић и позвао нас да нам покаже како се игра једна нова игра, говорио ми је Јован Јоша Радовановић за моју књигу о кошарци, сјећајући се тих дана. Било је доста отпора, неприхватања, Пињо Џуверовић и други нису хтјели ни да чују, а ипак доста нас је завољело кошарку. Уз помоћ Војина, за кога слободно могу рећи да је донио ову игру и лопту у Пљевља и организовао нас у секцију СД „Јакић“ године.
Ето, тако је почело, Хвала Војину Ј. Поповић, дивном човјеку старопљевљаку са Вароши и драгом наставнику физике, о коме сачувах и овај запис:
- Као официр Краљеве гарде – одважан и храбар, учесник пуча 27. марта;
- Као ратни заробљеник – достојанствен и пркосан;
- Као наставник – звали су га „ђачка мајка“;
- Као супруг Маријин и отац Софије – Соје, Јелене и Јакше даривао их са пуно љубави и васпитања, потребног за живот.
Радуле Косорић (1932 – 2009)
За Радула се може рећи да је био не само најбољи играч у Пљевљима педесетих година, него и много шире. Као гимназијалац издвајао се висином и игром тек придошле кошарке у град на Брезници. Најзаслужнији за прву од три титуле првака Републике 1950. које су за 75 година освојили „Брезник“ и КК „Рудар“ двије. И као тренер – играч , Радуле је држао Пљевљаке на високом мјесту у Републици. Као тренер кошаркашица „Рудара“ окитио је Пљевљанке 1957. титулом првака Републике. И било је у Пљевљима кошарке док је било Радула. Његовим одласком у Горажде деценијама је није било. Тешко је било саставити тим и за Међурепубличке игре – МОСИ… Тек почетком седамдесетих, послије Свјетског првенства у Љубљани, долази до повратка кошарке у Пљевља.
И у Горажду Радуле је у својој великој љубави кошарци, као играч и тренер, затим као републички и савезни спортски радник. И тако све до избијања рата 1992, када се са породицом враћа у Пљевља, где је провео задњих седамнест година. Са поштовањем и захвалношћу сјећају га се генерације и љубитељи кошарке са простора Ћотине и Дрине.
Ремзо Д. Нухановић (1922 – 2002)
Послије Другог свјетског рата Ремзо је био покретач и актер готово свих спортских догађаја. Изврстан фудбалер ФД „Јакић“ који је 1947. у првом купу ФНРЈ дошао чак до четврт финала. Добро је прихватио и разумио и кошаркашку игру и био први тренер тек основаног КК „Јакић“, а са КК „Брезник“ је 1950. као тренер- играч освојио на Цетињу титулу првака, прву од три коју су освојили за 75. година пљеваљски кошаркашки тимови. Ево шта ми је о томе говорио Јован Радовановић, тада играч и капитен тим:
- Ми смо отишли да се такмичимо у омладинској конкуренцији, али су нас оргаизатори убиједили да играмо у сениорској, како би се избјегао непаран број учесника. Ми смо пристали, а у екипи нам је био и тренер Ремзо Нухановић и играо је бос, на земљаном терену! Послије утакмице ноге су му биле у жуљевима.
- Наш стандардни састав је био: Радуле Косорић, Никица Мирковић, Драган Дробњаковић – Дракче, Срђан Срдановић, Миле Лучић, Миле Батрићевић, Мишо Абазовић, повремено Бесалет Појатић и ја Јоша Радовановић.
Јован Јоша Радовановић и Никола Никица М. Мирковић, стандардни и са Радулом Косорићем најбољи кграчи КК „Јакића“ и Брезника, на фотографији из студентских београдских дана.
Београд, 30.12.2020.
