Саопштење за јавност Српског националног савјета
УСВОЈИТИ ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА
Већ скоро три деценије траје озбиљна подијељеност грађана Црне Горе о најважнијим политичким друштвеним и идентитетским питањима. У таквом амбијенту, без стриктног поштовања демократских принципа и законодавног оквира немогуће је предвидјети редослед будућих догађања. У протеклом времену све најважније одлуке на државном нивоу доношене су мимо воље већине грађана Црне Горе, уз огроман притисак и наклоност страног фактора од којих и данас, углавном, зависе сви најважнији процеси државног функционисања.
Промјена власти у Црној Гори, надамо се, омогућиће стриктно поштовање уставних норми и потребну демократичност, која би морала пружити могућност остваривања легитимних права и довести до смиривања озбиљних тензија. Прошло је више од пола године од промјене власти, а још увијек није ослобођена и демократизована ниједна државна институција. Од нове Владе и парламентарне већине грађани Црне Горе не очекују много, али одмах траже слободне државне институције, успостављање уставног поретка и поштовање закона. А то значи одређивање датума споровођења пописа становништва, као законске обавезе познате још од 2011. године што је најзначајније питање за међусобно помирење и уважавање.
Да би се остварило оно што је Уставом гарантовано, Српски национални савјет захтијева да се кроз иницијативу посланика нове парламентарне већине уврсти у скупштинску процедуру и усвоји предлог Закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори. С тим у вези Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори достављен је свим посланичким клубовима парламентарне већине на даљу процедуру.
У Уставу Црне Горе, у члану 13, недвосмислено је утврђено да су ћирилично и латинично писмо равноправни, што је у пракси апсолуно непримијењено. Без обзира на уставну загарантованост равноправности ћириличног и латиничног писма доскорашња парламентарна већина одбијала је да Предлог закона о заштити ћириличног писма уврсти у скупштинску процедуру и поред званичних препорука Заштитника људских права и слобода.
Ћирилица у Црној Гори данас има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма. У кратком времену, готово сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази и називи улица, исписани су латиницом. На латиници се води сва државна администрација и коресподенција, уз готово потпуно изопшавање ћириличног писма. Уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице, ње би у веома кратком времену напросто нестало са простора Црне Горе, што би био не само недопустиви дискриминаторски чин према оном дијелу овдашњег становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета, него и незапамћено антицивилизацијско насиље над историјом и културом Црне Горе.
Ћирилицом је исписана наша најпознатија књига „Мирослављево јеванђеље“, коју је Унеско уврстио у едицију „Памћење свијета“, као једно од највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и „Октоих“ и друге књиге из Црнојевића штампарија, чије штампање представља најзначајнији датум културне историје Црне Горе. Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване (словесне) и историјске народе Европе и свијета и њоме исписали све наше културне трагове.
Скоро до краја 20. вијека сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори штампани су ћирилицом. Све новине радних организација и све новине организација друштвених дјелатности, сви годишњаци ЦАНУ, сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника, сва издања „Побједе“, међу њима и едиција „Луча“ и сва издања „Обода“ и „Универзитетске ријечи“, као главних идавача у тадашњој Црној Гори, штампана су на ћириличном писму. Црна Гора је била најћириличнија република у бившој заједничкој држави. Стога Српски национални савјет императивно од нове скупштинске већине тражи да се кроз доношење Закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори испоштује уставом загарантована равноправност ћириличног и латиничног писма.
