НасловнаВијестиМитрополит Методије у Центру безбједности Никшић

Митрополит Методије у Центру безбједности Никшић

На захтјев Вишег државног тужилаштва у Бијелом Пољу, Његово високопреосвештенство г. Методије, митрополит будимљанско-никшићки, дао је званичну изјаву у Центру безбједности у Никшићу поводом кривичне пријаве коју је против њега поднијела тзв. НВО „Центар за грађанска права“ у чије је име кривичну пријаву поднијела извјесна Светлана Пајовић Мусовић.

У својој изјави, Митрополит је одбацио све наводе из пријаве, назвавши их „чињенично неоснованим и правно апсурдним“, а сам поступак је оцијенио као дио шире кампање политичког прогона Српске православне цркве у Црној Гори.

„Наводи кривичне пријаве су у потпуности чињенично неосновани и правно апсурдни. Како ми је познато из средстава јавног информисања, подносилац пријаве је извјесна НВО чији оснивач у свакој прилици и на сваки начин врло бучно испољава вјерску и националну нетрпељивост према вјерницима и клирицима СПЦ, што је вјероватан мотив и у овом конкретном случају“, рекао је митрополит, мислећи на Светлану Пајовић Мусовић, оснивачицу те организације.

Он је навео да ова, као и бројне сличне пријаве, представљају наставак покушаја да се кроз правосуђе изврши притисак на Цркву:

„Ове пријаве држим за наставак политичког прогона СПЦ и покушаја антицрквених кругова да се злоупотребом правних средстава креира јавно мњење и друштвени амбијент у коме је само за вјернике и свештенство СПЦ уведен деликт мишљења, а слобода изражавања ограничена по идеолошким мјерилима.“

Упозорио је да се поново дешава да се пастирске бесједе из храмова морају објашњавати пред полицијом и тужилаштвом, што, по његовим ријечима, уводи климу цензуре и аутоцензуре и дубоко је супротно Уставу и демократском друштву.

„Посредно али са јасном намјером, клирицима и вјерницима СПЦ настоје се ограничити не само вјерска, него и основна људска права и слободе“, истакао је митрополит.

У наставку изјаве, он се детаљно осврнуо на садржај своје бесједе, коју НВО сматра спорном, указујући да је управо афирмисао уставне вриједности:

„У својој бесједи афирмисао сам основне уставне вриједности – достојанство, неповредивост личности, право на правично суђење, слободу мисли, савјести и вјероисповијести, слободу изражавања и забрану цензуре – јер су те вриједности погажене од стране усташког и титоистичког режима.“

Он је подсјетио да су и Европски парламент и бројне међународне институције осудили злочине тоталитарних комунистичких режима, а да је у Црној Гори данас, парадоксално, довођење у питање њиховог насљеђа – постало предмет кривичног прогона.

Упозорио је да се поново дешава да се пастирске бесједе из храмова морају објашњавати пред полицијом и тужилаштвом, што, по његовим ријечима, уводи климу цензуре и аутоцензуре и дубоко је супротно Уставу и демократском друштву

На захтјев Вишег државног тужилаштва у Бијелом Пољу, Његово високопреосвештенство г. Методије, митрополит будимљанско-никшићки, дао је званичну изјаву у Центру безбједности у Никшићу поводом кривичне пријаве коју је против њега поднијела тзв. НВО „Центар за грађанска права“ у чије је име кривичну пријаву поднијела извјесна Светлана Пајовић Мусовић.

У својој изјави, Митрополит је одбацио све наводе из пријаве, назвавши их „чињенично неоснованим и правно апсурдним“, а сам поступак је оцијенио као дио шире кампање политичког прогона Српске православне цркве у Црној Гори.

„Наводи кривичне пријаве су у потпуности чињенично неосновани и правно апсурдни. Како ми је познато из средстава јавног информисања, подносилац пријаве је извјесна НВО чији оснивач у свакој прилици и на сваки начин врло бучно испољава вјерску и националну нетрпељивост према вјерницима и клирицима СПЦ, што је вјероватан мотив и у овом конкретном случају“, рекао је митрополит, мислећи на Светлану Пајовић Мусовић, оснивачицу те организације.

Он је навео да ова, као и бројне сличне пријаве, представљају наставак покушаја да се кроз правосуђе изврши притисак на Цркву:

 „Ове пријаве држим за наставак политичког прогона СПЦ и покушаја антицрквених кругова да се злоупотребом правних средстава креира јавно мњење и друштвени амбијент у коме је само за вјернике и свештенство СПЦ уведен деликт мишљења, а слобода изражавања ограничена по идеолошким мјерилима.“

Упозорио је да се поново дешава да се пастирске бесједе из храмова морају објашњавати пред полицијом и тужилаштвом, што, по његовим ријечима, уводи климу цензуре и аутоцензуре и дубоко је супротно Уставу и демократском друштву.

„Посредно али са јасном намјером, клирицима и вјерницима СПЦ настоје се ограничити не само вјерска, него и основна људска права и слободе“, истакао је митрополит.

У наставку изјаве, он се детаљно осврнуо на садржај своје бесједе, коју НВО сматра спорном, указујући да је управо афирмисао уставне вриједности:

„У својој бесједи афирмисао сам основне уставне вриједности – достојанство, неповредивост личности, право на правично суђење, слободу мисли, савјести и вјероисповијести, слободу изражавања и забрану цензуре – јер су те вриједности погажене од стране усташког и титоистичког режима.“

Он је подсјетио да су и Европски парламент и бројне међународне институције осудили злочине тоталитарних комунистичких режима, а да је у Црној Гори данас, парадоксално, довођење у питање њиховог насљеђа – постало предмет кривичног прогона.

„Јосипа Броза сматрам монструозном појавом. Несхватљиво је да се таква моја квалификација узима као вријеђање званичних симбола државе Црне Горе, јер колико ми је познато – Броз није државни симбол нити је законом заштићен од критике.“

Митрополит Методије је нагласио да нема ниједне ријечи у његовој бесједи која би представљала аболирање било ког злочина или злочинца. Напротив, истакао је да историјско сагледавање личности и појава – укључујући и генерала Драгољуба Михаиловића – мора остати ствар слободног, уставом заштићеног мишљења:

„Исказ о генералу Михаиловићу као првом герилцу Европе је понављање тадашњих ставова антихитлеровске јавности. То није кривично дјело. Не постоји ниједна ријеч у бесједи која аболира злочинце или велича злочине.“

Оцијенио је да покушаји да се историјска анализа ограничи представљају идеолошку кодификацију стварности и да се под плаштом борбе против „ревизионизма“ заправо уводи једноумље.

У закључку, митрополит је истакао своју пастирску дужност и право да вјерни народ позива на приврженост Цркви, што му, како наводи, нико не може ускратити без нарушавања основних слобода:

„Сваки другачији став чинио би ме недостојним вршења епископске службе. Ако је залагање за националну равноправност, истину и слободу – кривично дјело у Црној Гори, нека тако буде. Али ја у томе нећу учествовати ћутањем.“

Тиме је митрополит Методије послао снажну поруку институцијама система, али и јавности – да Црква неће одустати од истине, нити дозволити да се вјера и историјска свијест српског народа кривично гоне и идеолошки гуше.

ПОРТАЛ „АЛО“

Претходни чланак