У Старом Броду, код Вишеграда прије 83 година десило се велико страдање Срба током усташке офанзиве у Источној Босни. На Младенце, 1942. године у Милошевићима и Старом Броду, почело је монструозно иживљавање и клање српских стараца и дјеце, силовање и убијање српских жена и дјевојака. Овај покољ познатији је и као „Крвави младенци“.
Том приликом се предпоставља да је убијено шест хиљада српских цивила, а нападом хрватских усташа и муслиманске милиције командовао је усташки заповједник Јуре Францетић.
Српски цивили који су страдали у овим злочину били су са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева. Они су бјежали испред усташа а како су италијански фашисти блокирали прелазак Дрине у Вишеграду, били су присиљени да одступају према Старом Броду и Милошевићима. Њихова жеља је била да се докопају Србије, која је била под њемачком окупацијом и управом Милана Недића.
Цивилно становништво бранили су припадници Југословенске војске у Отаџбини под командом Радомира Нешковића. Међутим, четници су били малобројни и слабо наоружани како би зауставили офанзиву око 10 000 усташа.
У фебруару 2010. године у организацији Српског културног центра „Патријарх Варнава“ трибину на тему страдања Срба у овом покољу у Пљевљима је одржао српски књижевник Момир Крсмановић. Преостали чланови породице Крсмановић, као и велики број других српских цивила су прихваћени од управе Милана Недића у Србији и на тај начин су спашени од страдања.
„Народ је пред усташама бјежао према Дрини. На обали је био велики број цивила. Усташе су вршиле убијања а предпоставља се да је око 300 дјевојака скочило у Дрину да би избјегло усташко насиље. Када се мислило да нема спаса, Дрином су се појавили моторни чамци са њемачким војницима и нећевцима. На њемачку команду преко разгласа „усташе цурик“, што је значило усташе назад. Усташе су морале да се повуку,“свједочио је Крсмановић о страшним злочинима.
Момир Крсмановић је о овом злочину први проговорио осамдесетих година објавивши роман Тече крвава Дрина. Комунисти су до тада забрањивали да се прича о овом злочину, посебно што су у том покољу цивиле штитили четници.
„На једном информативном разговору ми је речено да нисам смио да пишем да су четници народ штитили. Рекао сам да тада партизана није било у Источној Босни. Мој саговорник ми је одговорио „знам да није било, али требао си да напишеш да су партизани народ штитили“, свједочио је Крсмановић.
У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај ужасан злочин. Спомен-музеј је отворен 7. септембра 2019. године уз највише званичнике Републике Српске. Том приликом Момир Крсмановић је проглашен почасним грађанином Вишеграда.
