Лазар је био пријатељ Исусов, који је живео у Витинији, недалеко од Јерусалима. Када се Лазар разболео, његове сестре Марија и Марта послале су поруку Исусу да је Лазар веома болестан. Исус је чувши вест рекао: ,,Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божји прослави кроз њу’’ (Јн 11, 4). Христос је остао још два дана у месту где је примио вест о Лазаревој болести, а онда је рекао ученицима: ,,Хајдемо опет у Јудеју’’ (Јн 11, 7). Апостоли су покушали да Га одговоре од пута, јер су у Јудеји тражили да Христа каменују. Исус им је прво рекао да Лазар спава и да иде да Га пробуди, а потом им је отворено рекао да је Лазар умро. Исус је са апостолима кренуо у дом Лазаров. На путу Га је дочекала Марта (сестра Лазарева). После краћег разговора са Исусом, Марта је позвала своју сестру Марију да дође до места где је Исус Христос. Марија је дошла и пала пред ноге Исусове. Рекла му је: ,,Господе, да си ти био овде, не би умро мој брат’’ (Јн 11, 32). Христос се сажалио видевши тугу сестара и других људи за Лазаром. Отишао је до гроба, где је Лазар већ четири дана лежао мртав. На Христов позив ,,Лазаре, изађи напоље!’’ Лазар је изашао из гроба увијен у погребне повоје. Ово чудо видели су многи Јудеји и поверовали су у Христа. Вест о Лазаревом васкрсењу стигла је до фарисеја и првосвештеника. Они су сабрали Синедрион (сабор свештеника јеврејских храмова) и разматрали шта ће учинити са Исусом. Првосвештеник Кајафа рекао је да је боље да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне. Чланови Синедриона договорили су се да Христа ухвате и убију.
У пљеваљском крају велики број породица славе празник Лазарево Васкрсење као своју крсну славу. Међу онима који славе Лазарево Васкрсење налазе се презимена: Гачевићи, Бошковићи, Јеловци, Лучићи, Ћирковићи, Старчевићи, Станимировићи, Срндовићи, Грбовићи, Обренићи, Кнежевићи, Ћировићи, Пљеваљчићи и други. Посебно се Лазарева Субота слави у Бобову и Матаругама.
