Уочи Спасовдана, градске славе Београда, у престоницу је стигла једна од најдрагоцjенијих реликвија Српске православне цркве — рука Светог Саве. Ова светиња, која се чува у манастиру Милешева, дониjета је у Београд како би предводила Спасовданску литију, која ће данас, 29. маја, кренути од Вазнесењске цркве до Храма Светог Саве на Врачару.
Историјски пут руке Светог Саве
Манастир Милешева, задужбина краља Владислава из 13. вијека, био је првобитно мјесто гдје су се чувале мошти Светог Саве. Међутим, током османске владавине, 1594. године, мошти су према званичној верзији однијете и спаљене на Врачару као одговор на српски устанак. Упркос томе, вјерује се да је лијевa шакa Светог Саве била спасена и скривена од стране монаха, преносећи се из манастира у манастир током вјекова. На крају, ова реликвија је пронашла свој пут назад у Милешеву, гдје се данас чува као свједочанство вјере и истрајности.
Рука Светог Саве, једна од најдрагоценијих реликвија српског православног наслеђа, донијета је у Београд из Манастира Милешева. Претходно је ова света реликвија била чувана у Манастиру Свете Тројице у Пљевљима, који се током тешких историјских периода показао као сигуран заштитник светосавског наслеђа.
Монаси из овог краја су, према предању и свједочењима, сачували руку Светог Саве након уништења његових моштију на Врачару 1594. године, када су Турци запалили мошти на врху данашњег Светосавског платоа у Београду. Вјековима касније, рука Светог Саве је дискретно чувана и сачувана од заборава и скрнављења.
Рука Светог Саве представља једини познати дио моштију првог српског архиепископа који је преживио спаљивање његовог тијела на Врачару 1594. године од стране Османлија. Према предању, монаси су успјели да сачувају лијеву руку светитеља, која је након тога преношена и чувана на различитим мјестима. Почев од Пећке патријаршије, преко манастира Довоља, па све до породице Ченгић у Потпећу код Пљеваља, рука је коначно 1912. године пренијета у манастир Свете Тројице у Пљевљима. Од 2007. године, ова светиња се налази у манастиру Милешева.
Недостајући мали прст и његова судбина
Занимљиво је да на реликвији недостаје мали прст. Истраживања указују да се тај прст налази у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Самокову, Бугарска. Према истраживањима професорке Аксиније Џурове, прст је у 19. вијеку пренио јеромонах Серафим из Хиландара, гдје се и данас чува као дио реликвијара.
Мошти Светог Арсенија Сремца у манастиру Ждребаоник
У манастиру Ждребаоник, недалеко од Даниловграда, чувају се мошти Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског и наследника Светог Саве. Овај манастир, који је више пута током историје рушен и обнављан, постао је место поклоњења вјерника који поштују Светог Арсенија.
У контексту повратка реликвије Светог Саве у Милешеву, посебну пажњу изазива и духовна веза са Манастиром Ждребаоник, недалеко од Даниловграда, гдје се чувају мошти његовог ученика и наследника – Светог Арсенија Сремца. Оно што изазива додатну мистику и питања јесте чињеница да моштима Светог Арсенија недостаје — лијева рука.
Будући да је ријеч о првом наследнику Светог Саве на трону Српске православне цркве, неки црквени извори и истраживачи не искључују могућност да су мошти Светог Арсенија заправо мошти Светог Саве. Додатно, у литератури се помиње и да је на лобањи Светог Арсенија која се чува у Ждребаонику исписано „Сава српски“, што продубљује питање идентитета и могуће замјене моштију у историјским метежима.
Сви ови подаци подстичу размишљања о могућој вези између моштију Светог Саве и Светог Арсенија, његовог ученика и наследника на трону СПЦ.
Спасовданска литија — симбол јединства и вјере
Спасовданска литија, која се традиционално одржава у Београду, ове године добија посебан значај присуством руке Светог Саве. Литију ће предводити патријарх српски Порфирије, а учествоваће велики број вјерника, свештенства, као и представници државних институција. Овај догађај симболизује јединство, вјеру и духовну снагу српског народа.
Присуство руке Светог Саве у Београду поводом Спасовдана представља не само духовни догађај, већ и прилику за размишљање о историји, култури и вјерском наслеђу српског народа. Ова светиња, која је преживјела вјекове искушења, данас нас подсјећа на значај очувања вјере, традиције и националног идентитета.
ПОРТАЛ: “АЛО“
