Промоцијом књиге „Рођен сам да вјерујем“, аутора Уроша Јоксимовића, у Пљевљима је настављена манифестација Српско културно љето. У Српској кући, у Библиотеци „Академик Љубомир Зуковић“, присутној публици обратили су се млади аутор, директор Дневног центра за дјецу са сметњама у развоју Горан Леовац, док је програм водила Савина Вуковић.
– Читајући роман Заблуда Светог Себастијана, добитника Нинове награде Владимира Табашевића, наишао сам на реченицу која ме још увијек није напустила. Поменути писац каже: „Ђеца која плачу сама носе у себи наду тежу од кита.“ Исту ту наду – не, како се на први поглед чини, безнађе – налазимо и код великог Његоша када каже: „Суза моја нема родитеља“, а налазимо је и у Урошевом дјелу, када млади аутор пише: „Свак је због нечег рођен, али ја сам рођен да вјерујем.“
Могао бих наставити са мотивима Урошевог дјела – надом, вјером, љубављу, сновима – који су за аутора пут којим је, на духовној равни, обилазио мјеста до којих физички није могао стићи. Али желим да то оставим другима и да још једном истакнем значај онога што Урош ради за све оне који не умију или не могу говорити у своје име – казао је Леовац, уз појашњење да учешће особа са инвалидитетом у културном животу није само питање инклузије, већ и питање правде, богатства различитости и истинска слика друштвеног развоја.
– Када особа са инвалидитетом, попут нашег писца, пронађе своје мјесто у књижевности, она не само да изражава властиту унутрашњу стварност – она обликује и нашу заједничку. Писац са инвалидитетом доноси специфичну перспективу – поглед на свијет који често остаје невидљив. Његове приче могу говорити о универзалним темама, али се исписују из угла који читаоцу отвара нове хоризонте емпатије, разумијевања и промишљања. Тиме култура престаје да буде привилегија – постаје простор сусрета различитих идентитета. Учешће у култури особама са инвалидитетом даје глас, али и достојанство. Урошево писање није само умјетнички израз – то је чин отпора искључивању, изолацији и стереотипима. Једна кратка прича може разбити тишину више него хиљаду ријечи у дебатама о правима – поручио је Леовац.
Аутор Урош Јоксимовић упутио је захвалност присутној публици, митрополиту Методију на подршци током писања, као и на благослову за штампање књиге. Посебно је изразио захвалност Српској књижевној задрузи у Подгорици, на челу са Момчилом Вуксановићем, која је издавач, као и члановима своје породице.
Јоксимовић је обећао да ће, уз Божију помоћ, наставити да пише и вјерује да ће вјечно остати одан српском народу и Светосављу.
