Данас Српска православна црква слави празник Светих апостола Петра и Павла. Са данашњим празником завршава се вишедневни Апостолски пост. У пљеваљском крају, црква у Бољанићима је посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, тако да се, након Свете литургије и ломљења славског колача, у црквеној порти одржава традиционални народни сабор.
Бесједа Светог Јустина Ћелијског:
Данас празнујемо највећа два јунака у роду људском. Два највећа јунака који су се борили и хрвали, и победили – кога? Смрт. Кога још? Грех. Кога још? Ђавола, пакао. Да, ми данас славимо та два највећа јунака – апостола Петра и Павла.
Јер Господ Христос није дошао у овај свет ради неке ситне ствари. Постао је човек да би решио главне проблеме наше, главна питања живота нашег, бића нашег: ко је човек, шта је човек? Дошавши у овај свет, Он је дошао у тамницу лешина. Сви су били смртни, сви људи под грехом, под страстима, под влашћу ђавола. И Он је једини и први победио смрт – Васкрсењем Својим; победио грех – узевши на Себе грехе наше и ослободивши нас од њих; и победио ђаволе – све ђаволе, од којих проистичу и грех, и страст, и свака смрт. Ту силу која побеђује смрт, грех и ђавола – Господ је дао Својим ученицима, апостолима.
Дао је ту силу дванаесторици апостола када их је послао у свет и рекао им: „Ево, дајем вам власт над сваком силом вражијом. Болести исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте“ (Мт. 10, 8). И тај страшни, велики и одговорни посао Свети апостоли су примили на себе.
Ко су они? Рибари, галилејски сељаци, који су се разбегли када је Господ био распет. Плашљивци, кукавице – Петар се трипут одрекао Господа пред слушкињом. Али шта се то десило, шта је Петра учинило неустрашивим, да је устао и почео да се бори са Нероном, са римским царевима, велможама, јеврејским свештеничким главарима и народом? Ко му је дао ту силу? Васкрсли Господ Христос. Пославши Духа Светога на Своје Свете ученике – исто као и апостолу Павлу.
Апостол Петар – колико је јачи од смрти? Сећате се, васкрсао је Тавиту речима, као што је и Господ васкрсавао мртве. Његова сенка је исцељивала од сваке болести – у Делима апостолским пише да је народ хрлио да макар сенка његова осени болеснике, и они су оздрављали. Замислите ту силу – сенка побеђује смрт, побеђује болест, побеђује ђавола!
Сетите се када Петар улази у храм после Васкрсења Христовог. Пред храмом богаљ који проси од свих. Апостол Петар му вели: „Злата и сребра нема у мене, оно што имам дајем ти: у име Исуса Назарећанина устани и ходи.“ И богаљ устаде, стаде трчати и хвалити Бога (Д. Ап. 3, 6–8). Каква је то сила? Од када је Христос дошао у овај свет, ту силу је дао људима да победе смрт и осигурају себи Живот вечни.
Када су људи слушали проповед Господа Христа, чудили се: како Он од нас тражи да Га волимо више него родитеље, децу, пријатеље, имање? И питали су: шта нам дајеш заузврат? А Он вели: „Ко хоће да буде савршен, нека се одрекне себе, узме крст свој и пође за Мном.“ Петар, збуњен, пита: „Шта ће бити са нама? Ето, остависмо све.“ А Спаситељ одговара: „Свако ко остави оца, матер, децу, браћу, сестре, земљу своју – Мене ради – добиће Живот вечни“ (Мт. 19, 27–29).
Ето, ради тога је Господ дошао: да дарује Живот вечни. Да тамницу смрти, ово острво смрти, претвори у острво Васкрсења.
Сетите се апостола Павла. Петар беше прост рибар. Али Павле – најученији младић свог доба, пред којим је стајала блистава каријера. Тај Савле, гонитељ хришћана, доживео је чудо. У заносу мржње, страсти и закона, гони хришћане. Али му се на путу јавља Васкрсли Господ и каже: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“ Савле ослепи и слеп би одведен у Дамаск.
Три дана касније, Господ упућује апостола Ананију да га исцели и крсти. Ананија се чуди: та он је дошао да нас гони! А Господ каже: „Он ће бити велики светилник и страдалник за име Моје.“ И тако Павле прогледа, прими веру, и од тада – као што пише – ништа друго није знао осим Христа, и то Распетог и Васкрслог.
Не боји се више ничега – ни цара, ни власти. Вели: „Да достигнем у васкрсење мртвих – све остало је трице“ (Фил. 3, 8). Све што не води у Васкрсење, што не даје Живот вечни – шта је него смрт, грех, ђаво?
Свети апостоли – људи као и ми – али силом Христовом освојили су свет. Пала је Римска империја пред њима, мада су их цареви гонили. Они су јединствени победници у историји рода људског: победили су без оружја, као јагањци међу вуковима. И десило се највеће историјско чудо: јагањци победише вукове…
Беседа изговорена 1974. године у Манастиру Ћелије.
