Иако су често најниже затворске казне за почињена кривична дјела у трајању од шест мјесеци, судије изричу и ниже казне. Наиме, приликом доношења пресуда судије траже олакшавајуће околности, којима умањују и најниже казне предвиђене законом.
Таквим објашњењима судије бране своје пресуде, али код многих оштећених странака ствара се сумња да оне свјесно штите преступнике. Посебно због тога што се са казном нижом од шест мјесеци преступнику омогућава да сачува радно мјесто.
Оваква пракса виђена је у вријеме владавине Демократске партије социјалиста, али се ни последњих година ништа битније није промијенило. Судије су својим пресудама заштитиле многе полицијске и друге функционере из бивше власти, а сада штите и преступнике из садашње власти.
Чим се на суду нађе лице које је имало или има политички утицај, добру финансијску потпору или утицајне сроднике, очекује се казна блажа од законског минимума. Посебно се очекује казна краћа од шест мјесеци, јер се на тај начин преступнику чува радно мјесто. Није битно да ли је преступник угрозио нечији живот, да ли је помагао у чињењу кривичног дјела – судије увијек нађу олакшавајуће околности којима оправдавају и такве пресуде.
Све то доводи до тога да се многи преступници охрабрују да поново чине кривична дјела. Одређен број њих, након издржаних затворских казни или казни у кућном притвору уз електронску наногицу, добија у полицији и на другим мјестима унапређења. За такве појаве, рекло би се, треба „аплаудирати“ судијама који су навикли да пресудама више штите преступнике него оштећене.
Све личи на то да је правде најмање у судовима. Изводи се закључак да су „упрљане“ судије током минулих година и деценија обављале прљаве послове и да их обављају и данас. Када ће све то стати, тешко је рећи. Сигурно је једино да се појединим судијама све више измиче вријеме за суђење.
