Иако адвокати тврде да радници најчешће добијају спорове на суду, број судских поступака из области радних односа у Пљевљима наставља да расте. Стиче се утисак да садашњи функционери настављају праксу својих претходника из редова Демократске партије социјалиста, који су се, према оцјенама запослених, често иживљавали над радницима, док су судске трошкове плаћали општински или државни буџети. Радници су и тада, као и данас, добијали спорове, али функционери нису показивали бригу што се јавни новац троши на тужбе које губе. Напротив, јавно су се хвалили како неће одустати од обрачуна са запосленима, свјесни да трошкове неће плаћати из свог џепа.
Према подацима из Основног суда у Пљевљима, у септембру ће судије разматрати бројне предмете који се односе на повреду права запослених. Поред спорова због неплаћених прековремених сати, празничних дневница, ноћног рада и уопште неправилних обрачуна зарада, у посљедње вријеме примјетан је и пораст тужби због дисциплинских мјера које послодавци изричу радницима.
На листи послодаваца против којих се воде спорови предњачи Дом здравља са 18 предмета. Против Рудника угља поднијето је 17 тужби. Висок број спорова води се и против Министарства одбране – чак 14, док је Министарство унутрашњих послова тужено у шест случајева. Образовне установе су тужене у три предмета, а исто толико спорова воде радници против Народне библиотеке „Стеван Самарџић“.
У претходном периоду забиљежено је да поједини директори избјегавају долазак на суд и изостају са рочишта, као и да адвокати који заступају тужене не долазе, па се суђења одлажу. Таква пракса, како истичу упућени, показује неозбиљност и бахатост функционера, јер што поступци дуже трају, судски трошкови расту.
Незванично се може чути да неки директори свјесно одлажу поступке како би кажњени радници дуже остали ван радног мјеста. При томе занемарују чињеницу да ће њихова предузећа или установе, односно општински и државни буџети, морати да исплате запосленима накнаду за сваки дан ускраћеног права на рад.
Према подацима из суда, ситуација би у наредним мјесецима могла бити још тежа, што ће се видјети и када буде објављен распоред суђења за октобар. Јасно је да би директори више поштовали запослене, разговарали с њима о проблемима и избјегавали судске спорове – када би судске трошкове плаћали из сопствених новчаника.
У садашњим приликама, међутим, многи директори према запосленима се односе као према најамницима, док предузећа посматрају као сопствене посједе.
