Радош Терзић, специјалиста медицинске биохемије, добио је признање „за изузетан допринос развоју и унапређењу лабораторијске медицине у Црној Гори“ од Црногорског друштва клиничке хемије и лабораторијске медицине. Др Радош је оснивач и власник Медицинско-биохемијске лабораторије „Био-лаб“ у Пљевљима, која постоји од 2003. године. Прије тога, Терзић је 32 године био шеф Централне лабораторије у пљеваљском Медицинском центру.
Дакле, др Радош Терзић (80) тренутно има укупно 54 године радног искуства на руководећим мјестима у пљеваљској лабораторијској дијагностици и даље свакодневно успјешно води своју лабораторију, што је ријеткост у Црној Гори, а вјероватно и шире.
Признање је др Терзићу уручено на Трећој црногорској конференцији клиничке хемије и лабораторијске медицине са међународним учешћем (3. ЦГ Лаб-мед), одржаној у Бару крајем маја ове године.
Др Тања Антуновић, предсједница Црногорског друштва клиничке хемије и лабораторијске медицине, приликом додјеле признања – захвалнице, истакла је да се она додјељују: „За изузетан допринос развоју и унапређењу лабораторијске медицине у Црној Гори, остварен кроз утемељење модерних медицинских лабораторија, менторство млађим колегама и сарадницима и активно учествовање у раду струковног удружења.“
Осим Терзића, захвалнице су добили и некадашњи директори јавних лабораторијских установа у Црној Гори: професор др Јово Каварић, професор др Даница Поповић, др сци. Милица Вуксановић, мр Дејан Кривокапић и постхумно мр Боса Вујошевић.
– Признање су добили људи који су својевремено били организатори медицинске биохемије у Црној Гори. Правили смо прве кораке и постављали прве темеље у дијагностици, међусобно смо комуницирали, помагали се, поштовали и развијали службу. Када сам дошао са специјализације клиничке биохемије, био сам седми специјалиста у Црној Гори, а сада их има више од 75. Успјели смо да направимо праве коријене, уведемо многе дијагностичке поступке и дамо нов допринос у практичној биохемији. Клиничка биохемија има значај у најфундаменталнијем дијелу медицинске дијагностике. Она је показатељ препознавања физиолошко-патофизиолошких односа. Увијек је на трагу здравог и болесног стања човјека. Она испитује чињенице које дефинишу одређени клинички налаз човјека. Посматрањем њених параметара ствара се мозаик дијагностичких претпоставки – истакао је др Терзић, захваливши се на признању.
Он је том приликом и упозорио на слабости и значај очувања угледа и односа уважавања и поштовања у колегијалним комуникацијама, који понекад бивају доведени у питање у времену опште глобализације.
Да би поткријепио ово признање, др Радош показује монографију Развој медицинске биохемије у Југославији објављену 1994. године, гдје пише: „Доласком Радоша Терзића, специјалисте за медицинску биохемију, 1971. године, пљеваљска лабораторија у свом радном саставу има 15 медицинских лабораната. Великим залагањем колеге Терзића и угледом који је стекао својим радом, лабораторијска служба доживљава значајну афирмацију. Набављена је нова опрема, уведено много нових метода и у сваком погледу је дошло до афирмације медицинске биохемије у оквиру комплетне здравствене заштите овог подручја.“
– Седамдесетих година прошлог вијека лабораторија пљеваљског Медицинског центра брзо је напредовала. Док је Подгорица још правила прве кораке са оскудном дијагностиком, ми у Пљевљима нисмо чекали да нас „вријеме гази“, него смо сарађивали са кључним установама у Београду. Тако смо пет година прије Подгорице имали сва дијагностичка рјешења по питању биохемијских налаза. Најважнија су била испитивања хормона штитасте жлијезде. Многима су откривена озбиљна обољења. Старе дијагнозе и терапије су промијењене. Више жене нису биле хистеричне, неуротичне, климактеричне… Ријешена је дијагностика штитасте жлијезде, али и други ендокринолошки проблеми – каже Терзић.
Такође, и приватна Медицинско-биохемијска лабораторија „Био-лаб“ др Терзића наставља да држи висок стандард лабораторијске дијагностике.
Ова лабораторија је добитник златног и платинастог признања „Превекал голд“ и „Превекал платинум“. Превекал је међународни програм за спољно (екстерно) праћење квалитета резултата медицинско-биохемијских лабораторија, који сваког мјесеца прати резултате у цијелом свијету, а у Европи покрива 37 земаља и на хиљаде биохемијских лабораторија. Признање је једна врста сертификата који се односи на десетогодишњи рад, и додијељено је „због препознате посвећености квалитету управљања резултатима у аналитичко-мјерним поступцима“, сврставајући „Био-лаб“ у прву квалитетну групу лабораторија.
Уз то, „Био-лаб“ је из године у годину добитник најбољих бонитетних оцјена АА+, сертификата Компанијског зида (Company Wall) из Лондона, који потврђује да се ова лабораторија као предузеће налази међу најбољима и најодговорнијима у Црној Гори.
Др Радош је добио захвалницу на 11. конгресу Друштва медицинских биохемичара Југославије 1998. године од овог друштва „у знак признања за унапређење организационих, стручних и научних активности Друштва медицинских биохемичара Југославије“.
Радош показује и златну плакету Савеза друштава Југославије за борбу против шећерне болести, као и златну и сребрну плакету Друштва за заштиту дијабетичара СР Црне Горе из 1986. године, уручене поводом 20 година постојања овог друштва. Као драго признање истиче и признање Београдског универзитета поводом Дана студената 1970. године.
Лабораторијска дијагностика као породично занимање
Радошева супруга, др Загорка – Зага, специјалиста је микробиологије и заједно су радили 30 година у Централној лабораторији пљеваљског Медицинског центра, доприносећи својим радом угледу Централне лабораторије, гдје је потом одређено вријеме и она била шеф лабораторије.
Радош и Зага имају двије кћерке. Јелена је престижни економиста у Београду, а Невена је кренула очевим и мајчиним стопама и специјалиста је клиничке биохемије и субспецијалиста клиничко-биохемијске реуматологије.
Др Невена Терзић Станић је директор Центра за клиничко-лабораторијску дијагностику Клиничког центра Црне Горе у Подгорици, који тренутно има више од 70 запослених и представља најбоље опремљену и највећу биохемијску лабораторију у Црној Гори. Након обнове прије пар година, уз аутоматизацију и увођење бројних нових дијагностичких метода, сврстава се међу најсавременије опремљене регионалне лабораторије у домену дијагностике којом се бави. Овај Центар је јединствен у региону и по томе што обавља дијагностику на сва три нивоа здравствене заштите – примарном, секундарном и терцијарном.
Др Невена Терзић је одржала предавање у току Треће црногорске конференције клиничке хемије и лабораторијске медицине, на којој су додијељена признања, између осталих, и др Радошу Терзићу. Она је говорила о вјештинама и алатима управљања савременом лабораторијом – изазовима и стратегијама за успјех.
– Управљање савременом клиничком лабораторијом обухвата широк спектар активности кључних за несметан свакодневни рад. У коначном, свака клиничка лабораторија има за циљ благовремено пружање поузданих, прецизних и тачних резултата испитивања, на основу којих се доносе одлуке о даљем лијечењу и њези пацијената.
Ове активности обухватају координацију свакодневних лабораторијских операција, управљање ресурсима и финансијама, планирање и анализу података, усмјеравање, развој и мотивисање запосленог особља, примјену нових метода, технологија и дигиталних алата, осигуравање усклађености са свим релевантним прописима и стандардима, руковођење системом менаџмента квалитетом и одржавање високог нивоа безбједности у лабораторији.
Управљање лабораторијом обухвата и мање опипљиве, али једнако важне задатке, као што је његовање традиције и позитивне лабораторијске културе, уз олакшану комуникацију како међу члановима стручног тима, тако и са колегама клиничарима.
Руководиоци савремених клиничких лабораторија имају изазов и задатак да развијају структуралне путеве еколошке одрживости и теже примјени програма „зелене лабораторије“. Ефикасно управљање лабораторијом не само да одржава лабораторију организованом, већ покреће иновације, обезбјеђује усклађеност са безбједносним и регулаторним стандардима и омогућава лабораторији да оптимизује процес рада и достигне свој пуни потенцијал – казала је, између осталог, др Невена Терзић током свог предавања.
Др Невена Терзић активно је учествовала на многим другим домаћим и међународним конгресима из лабораторијске медицине. Аутор је и коаутор бројних чланака посвећених оксидативном стресу, метаболичком синдрому, дијагностици реуматолошких болести и преаналитичкој фази лабораторијских процеса.
