- Најбољи примјер је извориште „Боље Сестре“, главно извориште Регионалног водовода, које се налази унутар Националног парка Скадарско језеро. За ово извориште су проглашене зоне санитарне заштите у складу са Законом о водама, а истовремено ужива највиши степен заштите природе кроз режим националног парка. Дакле, ако национални парк и зоне санитарне заштите функционишу заједно, зашто би то било немогуће у случају Парка природе у Пљевљима – наводи се у саопштењу Еко тима, које је потписао Милија Чабаркапа.
У саопштењу се истиче да акумулација Отиловићи додатно потврђује потребу за оваквим приступом. Ријеч је о вјештачкој акумулацији, а не природном изворишту, па се вода ионако мора третирати прије употребе.
- Ријека која је преграђена да би акумулација настала представља линеарни екосистем, што значи да заштита мора обухватити читав узводни ток, а не само непосредну зону око акумулације. Ако се жели дугорочно обезбиједити квалитет воде, неопходно је спријечити загађења која долазе узводно. То је управо оно што Парк природе омогућава.
Тренутно стање на подручју горњег тока Ћехотине је потпуно либерално – нема управљања, нема реда, ризици од загађења су већ присутни, а Општина Пљевља годинама не предузима ништа да то промијени. Након проглашења Парка природе доноси се План управљања који јасно прописује дозвољене и забрањене активности, па ће се први пут увести ред и контрола. Све активности које би могле угрозити квалитет воде или природне вриједности биће прецизно забрањене – наводи се у саопштењу и додаје да није случајно што је проглашење Парка природе предвиђено свим планским документима – од Просторног плана Црне Горе, преко локалног ПУП-а, па до секторских стратегија.
- Није реално вјеровати да су сви стручњаци који су израђивали те документе превидјели нешто што би могло угрозити водоизвориште. Напротив, они су полазили од тога да се законски режими заштите међусобно допуњују. Уосталом, и тадашње ресорно министарство је већ дало сагласност на предлог одлуке о проглашењу Парка природе. Да је заиста постојао било какав правни конфликт између Закона о водама и Закона о заштити природе, таква сагласност никада не би била издата.
Ваља нагласити и да се ради о подручју које је већ идентификовано као будуће Натура 2000 подручје. То значи да Црна Гора има међународну обавезу да га заштити, а одлагање те заштите само штети интересима грађана Пљеваља и државе у цјелини.
Зато је јасно да проглашење Парка природе „Горњи ток ријеке Ћехотине“ није пријетња заштити воде, већ њена надоградња. Ако се искрено жели заштита акумулације Отиловићи и квалитетног водоснабдијевања, онда је једино логично рјешење да се хитно успоставе и зоне санитарне заштите и Парк природе, а не да се грађани збуњују нетачним тврдњама – наводи се у саопштењу уз став да грађани Пљеваља желе Парк природе у горњем току ријеке Ћехотине.
