У Руднику угља дошло је до клизишта које је са собом понijело близу милион тона материјала и пријети да на кратко обустави испоруку угља. Несреће се у рудницима дешавају свуда, а права је срећа што приликом покретања клизишта нико од запослених није страдао.
У наредном периоду сагледаће се посљедице, али када је у питању испорука угља, „несрећа“ је, како тврде познаваоци прилика, започела још 2014. године, када је тадашње пословодство, на челу са извршним директором Славољубом Попадићем, одлучило да се производња сведе на један коп.
Истини за вољу, резерве угља у Копу Боровица биле су исцрпљене, али тадашње руководство није предузело ништа како би се отворио други коп. Одустало се од идеје Вука Роћена, који је смјењен вољом тадашњег већинског акционара Аца Ђукановића, да се отворе резервни копови у Отиловићима и Матаругама.
У том тренутку све се подређивало остваривању што већег профита и задовољавању интереса брата шефа режима, Мила Ђукановића. Нико није водио рачуна да се сигурно снабдијевање Термоелектране угљем може обезбиједити само уз обавезан рад најмање два копа.
Сви они који су упозоравали на опасности рада само једног копа – било да су били запослени у Руднику угља, локалној управи, медијима или на другим мјестима – означавани су као сарадници Вука Роћена и проглашавани за непријатеље режима.
Истини за вољу, на потребу постојања резервног копа током 2021. године указивао је и тадашњи извршни директор Милан Лекић, који се током 2022. године залагао за отварање копа у Глисници. Његовом смјеном нестала је и та идеја. Сада се, међутим, показује да је постојање другог копа неопходност.
Рудник угља највјероватније наредних дана неће испоручивати угаљ. Обустава испорука неће изазвати веће проблеме јер Термоелектрана тренутно не ради због еколошке реконструкције. Да којим случајем ради, ово би био прави енергетски колапс у Црној Гори.
Данас је тешко тражити одговорност од актуелног руководства Рудника угља, али постоји потреба да се озбиљно размотри идеја о отварању „помоћног“ копа који би осигурао стабилну производњу угља за потребе Термоелектране, а самим тим и сигурну производњу електричне енергије.
Међутим, оно што се може замјерити садашњим државним властима јесте чињеница да се на бројне функције именују млади људи без већег искуства, док се пословима у Руднику угља најмање баве стручњаци из рударске области. Прича о менаџерским способностима, која је започела доласком Славољуба Попадића 2014. године, као и тврдње да у Руднику угља није пресудна рударска или геолошка струка, показале су се као погрешне и често воде рударске послове у пропаст.
За сада је најважније да приликом клизишта није било настрадалих рудара. Како ће се производња одвијати у наредним данима, остаје да се види. Није на одмет подсјетити да је отварање другог копа потребно и због чињенице да садашњи Коп Потрлица напредује према Илином брду и да ће ускоро доћи до његовог сужења, што ће створити нове изазове у раду.
У сваком случају, садашњем руководству, које је дошло на готову штету, неће бити лако да изађе из ове сложене ситуације. Саговорници нашег портала, који желе да остану анонимни, још прошле године су тврдили да је садашњем извршном директору Немањи Лаковићу у руке стављен „врућ кромпир“. Нажалост, таква констатација показала се тачном, и ако се не буде брзо реаговало, пропусти из претходних година све ће чешће избијати на површину.
