Поводом обиљежавања Његошевог дана, Народна библиотека „Стеван Самарџић“ из Пљеваља угостила је професора др Милоша Ковића, који је одржао инспиративно предавање на тему „Његош као тумач српске историје“.
Директорица Библиотеке и модераторка вечери Бојана Ђачић изразила је задовољство што је догађај посвећен једном од највећих српских пјесника и мислилаца — Петру II Петровићу Његошу, којег је описала као „горостасног мудраца и пјесмотвора Луче микрокозма и Горског вијенца — библије српске народне мудрости и витешке етике“. Подсјетила је на ријечи Иве Андрића, који је Његоша назвао „трагичним јунаком косовске мисли“, као и на друге мислиоце који су писали о њему — Слободана Јовановића, Јована Скерлића, Исидору Секулић, Милоша Црњанског и Љубомира Ненадовића.
Професор Ковић, редовни професор опште историје новог вијека на Филозофском факултету Универзитета у Београду, говорио је о Његошевом поимању српске историје, које је, како је истакао, „посљедњи пламен традиције Пећке патријаршије“. Нагласио је да је Његошово схватање историје засновано на светосавском и косовском завјету, који представљају морални темељ српског народа и његово опређељење за царство небеско — царство истине, правде и јунаштва.
„Косовски завјет је само потврда светосавског завјета – опређељења за вјечну истину, љубав и братство. Српски народ се кроз њега обавезао да чува праву вјеру и моралне вриједности, жртвујући себе, а не друге“, истакао је Ковић.
Кроз анализу Његошевих ђела, посебно Горског вијенца, Лажног цара Шћепана Малог и Луче микрокозма, професор је указао на то да се у њима огледа Његошево завјетно тумачење историје – као духовног и моралног пута народа. Посебно је нагласио утицај предања очуваног кроз цркву и народну епику, које је Његош обновио и пренио будућим генерацијама.
Предавање је одржано 3. новембра 2025. године у читаоници Библиотеке, пред бројном публиком, која је с великом пажњом пратила излагање једног од најугледнијих српских историчара данашњице.
Извор: Народна библиотека „Стеван Самарџић“ Пљевља
