Док вирус хара хирург умјесто за заштитну опрему новац донира за партију
ХАРБИЋ, ХИРУРГ У СЛУЖБИ ПАРТИЈЕ
Пише: Божидар Јеловац
Да у нашем времену нема изненађења и да се свакој изопачености можемо надати, последњих дана се може видјети и по прилозима чланства владајуће партије у партијску касу. Ако се искључе сумње да чланови ДПС-а уплаћују новац из црних фондова за партију и прихвати као једина истина да се уплаћује поштено зарађен новац, онда остаје мучна ситуација на помисао да љекари из пљеваљске болнице, у сред пандемије корона вируса, дају знатне новчане износе за партију а не у хуманитарне сврхе, односно за набавку потребне болничке опреме.
Тако се из бројних прилога може издвојити и прилог дат партији од стране пљеваљског хирурга Ермина Харбића. Харбић је, што би рекли наши Пљевљаци „машала“, за партију издвојио чак 800 еура. Сума вриједна и на оваквој гладној години веома значајна. Од те суме могло се купити доста рукавица, заштитних маски, алкохола и других средстава за заштиту од опаког вируса, а Харбић је ипак одлучио да да партији.
Рекло би се да је то само Харбићева одлука коме ће дати свој новац. Могао је можда дати и више, али ту не можемо заборавити да су протеклих дана преминула поједина лица која су радила у болници, да тренутно болују од корона вируса и медицински техничари, помоћни радници и други. Да је у Пљевљима преминуло 7 лица, као и да многи тврде да нема довољно заштитне опреме. С друге стране хирург донира партији 800 еура! Није ту донацију дао неко ко не зна како се оскудијева у болници, већ лице које се са тим проблемима свакодневно суочава.
Можда је хирург Харбић велики партијски дужник. Можда постоји нека врста велике љубави према ономе што се зове партија или страх да партија може пропасти. Харбићева донација је његово велико одрицање. Посебно ако се у његовом званичном имовинском картону види да има мјесечна примања, што у Болници, што у Љекарској комисији Бироа рада, око хиљаду и 200 еура. Притом ако се у истом картону види да се Харбићу за отплату три потрошачка кредита мјесечно одбија 490 еура, онда се открива и то да је у мјесецу када је дао донацију за партију морао негдје задужити 90 еура. Притом тог мјесеца је морао живјети и од женине плате која је 500 еура и која је оптерећена ратом кредита од 102 еура. Када се све ово погледа не остаје ништа друго него да човјек пожали што поменути новац није дат у Болницу.
Да је хирург Харбић купио заштитну опрему за оне колеге које то не могу да приуште, сваки би му Пљевљак узвикнуо „свака част Харбићу“, или „аферим Харбићу“. У супротном остаје жал. Жал за поступком Харбића. Посебно жал ако се од тих 800 еура купи 16 гласова за ДПС.
Но Харбићу, ако му туђе посрнуће може бити утјеха, остаје да се тјеши поступком директорице Народне библиотеке „Стеван Самарџић“, Ђине Бајчетић. Ђина је за партију дала 600 еура, а те паре није дала за куповину књига.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
