Академик Матија Бећковић упутио је писмо присутним гостима на Свечаној академији поводом обиљежавања Дана уједињења Црне Горе и Србије, уз извињење што није био у могућности да присуствује догађају. Бећковић је иначе био најављен као један од гостију и говорника на академији. Његово писмо прочитао је новинар и водитељ програма Драган Алорић.
ОБРАЋАЊЕ АКАДЕМИКА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА ПРЕНОСИМО У ЦЈЕЛОСТИ:
УЧЕСНИЦИМА ПРОСЛАВЕ 107 ГОДИШЊИЦЕ ПОДГОРИЧКЕ СКУПШТИНЕ У ПЉЕВЉИМА
Драги ми пријатељи,
Незаслужено сте ме уважили позивом да Вам се придружим и узмем реч на историјској светковини у Пљевљима посвећеној 107 рођендану Подгоричке скупштине.
Тај датум заслужује дубљу, заснованију, биранију и крилатију реч од оне коју ћете од мене чути, али тешко да има некога ко би данас радије са вама био.
Било је на свету важнијих скупштина од Подгоричке скупштине, али у Црној Гори није.
Било је угледнијих посланика, али у Црној Гори није било угледнијих од посланика Подгоричке скупштине.
Било је и судбоноснијих скупштинских ослука, али у Црној Гори није било судбоносније одлуке од одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе и Србије.
Било је демократскије изабраних посланика од посланика Подгоричке скупштине, али у Црној Гори није.
Ваљало би прочитати њихова имена и на овој прослави да још једном чујемо који су то људи били. Предлажем да се постави и спомен плоча на којој би та славна имена била исписана златним словима, за сва времена.
Не знам има ли Црна Гора угледних и знаменитијих од Петровића, Вукотића, Мартиновића, Врбица, Церовића, Јовићевића, Дожића, Радовића, Ђуровића, Шћепановића, Драшковића, Бошковића, Павићевића, Вешовића, Цемовића, Даковића, Вуксановића, Пилетића, Бојовића, Вујисића, Рдоњића, Фатића, Бојића, Вујачћа… и других кућића и племића. Пре 107 година било је 148 Посланика Подгоричке скупштине, скоро два пут више него што броји данашња Скупштина Црне Горе.
За време Титограда није се смела споменути ни Подгорица, камоли Подгоричка скупштина. Кад се Подгорица искобељала испод бетонске плоче Титограда, кренула је кампања против Подгоричке скупштине, поништвање њених одлука и каштиговање њених посланика.Још су најгласнији они који су иначе „против ревизије историје.“
Слушајући лажи и клевете о Подгоричкој скупштини питао сам се имају ли посланици те скупштине живог потомака да устане у одбрану свог претка или су куће тих кућића ископане и угашене, да нема жива ува.
Пошто се нико од Срба није жив чуо предлажем да се већ са ове свечаности у Пљевљима обратимо потомцима посланика Подгоричке скупштине, других народа и замолимо их да се они огласе у одбрану њихових сродника. Питајмо и њих има ли ико жив од потмака Мехмед аге Батута, Мусе Садуна, Мусе Дамберина, Муфтије Шећеркадића, Мехмед бег Мановића, Назим бег Мехмедбеговића, Омер бег Селмановића, Саита Дивановића, Суља Петковића, Хамдије Хасанбеговића, фратра Драшка Креза…да каже реч у одбрану њихове части и образа.
Посланик из Пљеваља био је Прокопије Шиљак.Његов потомак академик Драгослав Шиљак, преминуо је ових дана у Санта Клари, али мора да има још неко жив. Моја деда Ниша Драшковић, преседник општине Ровачке био је посланик Подгоричке скупштине, па ја узимам реч и по том основу. Штампарском грешком уписан је као Миша, па бих волео да се грешка исправи. И свако од Вас, драги пријатељи, мора да има међу посланицима неку својту, па да их се сетимо не само на оваквим годишњицама.
Слава посланицима Подгоричке скупштине!
Ваш
Матија БЕЋКОВИЋ
