Данас Српска православна црква прославља празник Ваведења Пресвете Богородице, или сјећање на дан увођења Пресвете Дјеве Марије у Јерусалимски храм.
Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени Свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и Ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с’ једне стране Оцем својим а, с’ друге Мајком.
Беше Дева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој.
За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама.
Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, Отац Светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње.
Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити.
Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.
И пребиваше она при храму пуних 9 година.
Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана.
Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак.
Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата Светом Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота.
Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у Цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.
~
Обичаји и веровања:
За овај Празник, који је у Црквеном календару обележен црвеним словом, везују се бројни обичаји и веровања:
Пост: Празник увек пада у време Божићног поста, али је на овај дан дозвољено јести рибу, уље и пити вино.
Слава Манастира:
Ваведење је Крсна Слава многих Манастира и Цркава, а посебно се свечано прославља као слава Манастира Хиландар на Светој Гори.
„Женска Богородица“:
У неким крајевима Србије, Празник се назива и Женска Богородица или Света Пречиста.
Верује се да је овај дан посебно повољан за жене које немају деце или које се моле за здравље деце.
Рад у кући, у пољу…:
Према народном веровању, на овај дан треба избегавати тешке физичке послове и ручне радове попут шивења, плетења или сечења било чиме (ножем, маказама).
Доношење мира:
Постоји веровање да поштовање обичаја на Претпразништво и сам дан Ваведења доноси мир и благостање у кућу.
На овај дан, верници одлазе у Цркву на Литургију и причешћују се, а укућани треба да проведу дан у миру, молитви и породичној хармонији.
