Иако откупне цијене живе мјере крупне стоке, као ни оваца, нијесу порасле у односу на прошлу годину, сухомеснати производи домаће производње су значајно скупљи. Посебно је скупље суво говеђе месо. Тако килограм пршуте полеђануше кошта од 32 до 34 евра по килограму, пршута од говеђег бута 26, а шарена пршута од ребара 20 евра. Килограм суџука продаје се за 17, а у појединим радњама и за 18 евра.
Откупна цијена јалових крава, од којих се и припрема пршута, једва достиже 3 евра по килограму живе мјере. Најчешће се јалове краве откупљују по цијени од 2,5 до 2,8 евра по килограму.
Када је у питању понуда, може се слободно рећи да је на терену још увијек доста неоткупљене крупне стоке. То се најбоље види и по чињеници да је у последње вријеме откупна цијена јалових крава опала и да су ријетки домаћини који су успјели да продају краву по цијени од 3 евра.
У таквим околностима поставља се питање због чега су порасли сухомеснати производи ако откупне цијене живе стоке стагнирају.
С друге стране, мањи пљеваљски месопрерађивачи тврде да је јако скупа обрада меса, односно да често недостаје радна снага. Цијене услуга клања прилично су порасле, као што је скупа и припрема за справљање суџука, набавка пластичних цријева, а притом има доста посла и око сушења меса.
Све мања је заинтересованост становништва да сами купују живу стоку и суше месо. Може се слободно рећи да су млађе генерације све мање способне за те послове, па су принуђене да купују сухомеснате производе по цијенама које одређују месопрерађивачи.
Месопрерађивачима иде на руку и то што се све више избјегава куповина увозног меса из европских земаља.
У сваком случају, разлика између цијене живе мјере стоке и сувог говеђег меса никада није била већа. Међутим, ако и у наредном периоду будемо имали пад броја касапа, месара и оних који се баве сушењем меса, односно ако се не буду школовали млади људи за ове занате, ова ће се разлика још увећавати.
