Напуштањем Николе Јановића редова Демократске партије социјалиста показује се да се ова партија полако, али сигурно осипа, те да ће до сљедећих парламентарних избора из њених редова отићи још многи функционери. Јановић је други посланик који је напустио партију, што говори да се цепање и осипање ДПС-а, започето одласком Душка Марковића, наставља.
Посебно је занимљива ситуација у општинским одборима, гдје се организација полако, али извјесно распада, и гдје се све своди на рад појединаца или мањих група.
Многи аналитичари тврде да ће се моћ ДПС-а обновити, као што се обновила моћ СПС-а у Србији. Међутим, ситуација са СПС-ом је у потпуности другачија. СПС је, након одласка у опозицију, заиграо на патриотску карту. Њихов патриотизам није био заснован на мржњи према другим националним заједницама, док ДПС покушава да се представи као патриотска партија подстичући мржњу према Србима.
За оне који се сјећају како је 1997. године стварано крило ДПС-а Мила Ђукановића, данас је много лакше уочити пукотине у овој партији и њено распадање. Њима је јасно да се партија, упркос значајној моћи стеченој прљавим новцем и имовином, не може дугорочно одржати.
ДПС је раније почивао на три камена темељца. Први су биле бројне привилегије чланства и коришћење државних и општинских ресурса. Други камен је била мржња према Србима, која је у партији окупљала бројне екстремисте. Та два камена повезивао је трећи – безбједносне службе и паралелни систем створен од криминалних група.
Губитком власти 2020. године ДПС је полако почео да губи контролу над полицијом, војском и АНБ-ом. Са губитком ових служби ослабио је и паралелни систем криминалних група. У тренутку пада власти нестале су и бројне привилегије, а како је ослабио систем принуде, чланство се више није могло задржати.
Свјесно проблема, руководство партије сада покушава да уз помоћ партијске организације заштити бројне функционере који су током њихове владавине починили криминалне радње. Као једино средство остало им је вођење антисрпске политике и ширење мржње према Србима.
У таквим околностима ДПС тоне и нема снаге да се сачува. Мржња према Србима не може задржати оне који су у партију дошли ради запошљавања, профита из сумњивих послова или других бенефита. То чланство је у ДПС дошло због „масне кости“. А кост се измакла – и они одлазе.
Они који су у ДПС дошли да би сачували посао, а били изложени притисцима полицијских и других служби, такође одлазе.
Никола Јановић, као и многи други, не жели да себе жртвује да би сачувао Мила Ђукановића и његову имовину. Истовремено, мржња према Србима није могла да га задржи у партији. Схватио је да у ДПС-у не може бити темељних реформи. Зато је отишао, а ДПС наставља да пропада.
