Српска православна црква 19, односно 6. децембра по старом календару, слави Светог Николу. Код Срба, Свети Никола је празник који се најчешће слави као породична крсна слава. У пљеваљском крају ситуација је слична и већ данас су многи Срби у цркву донијели славске колаче и жито. Током дана, у храмовима Српске православне цркве, свештеници су организовали дежурства како би се свим вјерницима изашло у сусрет.
У Цркви Свете Петке и храму Светог великомученика Георгија Света литургија ће се служити у девет часова. У манастиру у Дубочици Свети Никола се слави као крсна слава и у овој древној светињи ће се служити Света литургија са почетком у девет часова.
Свети Никола је рођен у граду Патара, у области Ликија у Малој Азији, на приобаљу Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у вријеме римског цара Валеријана. Још као дијете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га је његов стриц, архиепископ, произвео за свештеника града Мира.
Када су Николи умрли родитељи, који су били веома богати, он је почео да од свог насљеђа помаже сиротињу, дијелећи милостињу и удавајући сироте дјевојке. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области искупили су се да изаберу новог архиепископа и договорили се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се увјерили да је управо Никола такав, изабрали су га за архиепископа мирликијског.
Као архиепископ, Никола је поучавао народ у вјери не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком мјесту. Младиће је савјетовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тјешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.
Када је настало љуто гоњење хришћана под царем Диоклецијаном, Никола је доспио у тамницу и у њој провео много година, све док цар Константин није дао слободу хришћанима, након чега се Никола вратио на своју архиепископску столицу.
Када је цар Константин сазвао Први васељенски сабор у Никеји, Никола је био његов члан. Сабор је осудио Арија и његову науку. Из ревности према чистој вјери, Никола је ударио Арију шамар.
Након што је царица Јелена пронашла Часни крст у Јерусалиму, многи су почели да обилазе света мјеста. И Никола је обишао сва света мјеста. На овом путу догодили су се многи чудесни догађаји. Прича се да је, када се Светитељ укрцао на лађу, предсказао олују. Морнари су му се подсмијавали, али су се убрзо надвили црни облаци, задували јаки вјетрови и настала је силна бура. Никола се помолио Богу и олуја је престала.
Приликом повратка из Палестине, Никола се погодио са лађарем да га одвезе у Ликију, али су лађари прекршили договор. Одједном се подигао јак вјетар и без обзира на њихове напоре лађа је пристала у ликијско пристаниште, гдје се Никола искрцао.
Много је прича о томе како је Никола помагао људима у невољи. Једном је у Ликији завладала велика глад. Никола се у сну јавио трговцу из Италије и замолио га да довезе жито у Ликију, што је овај и учинио, спасивши град Мир од глади.
Никола је био и вјешт дипломата. Спајао је правду и милосрђе, избављао невине од смрти, а неправедне разобличавао. Такође је избавио тројицу војвода од погубљења, појавивши се пред царем Константином и изнудивши им опрост.
Никола се појављивао и на мјестима на којима физички није могао бити присутан. Једном је избавио трговачки брод од сигурне пропасти, а када су му морнари захваљивали, он им је рекао: „Не захваљујте се мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви.“
Мало је познато да је Никола своја доброчинства чинио тајно. Једна легенда говори о сиромашном оцу са три кћери, којима је Свети Никола ноћу остављао злато како би их могао удати. Из ове легенде настала је и прича о Светом Клаусу, односно Деда Мразу.
Свети Никола је умро 19. децембра 345. године. Његово тијело је сахрањено у саборној цркви мир-ликијске митрополије.
У 11. вијеку, након освајања Мале Азије, његове мошти су пренесене у Бари, у Италији, 8. маја 1096. године. Данас се у години Свети Никола прославља два пута: 19. децембра, на дан упокојења, и 22. маја, у знак сјећања на пренос његових моштију.
Као што су Срби улогу господара громова предали Светом Илији, тако су улогу господара мора предали Светом Николи, заштитнику морепловаца. На тај дан, морепловци су прекидали пловидбу и започињали славље у његову част. И Српско паробродско друштво је славило Светог Николу.
