Стање и дешавања у Пљевљима су, у најмању руку, тужна и жалосна. Власт је одавно навикла да су Пљевља економска кокошка која носи златна јаја. Навикла је да узима, а да не пита колико то кошта оне који овдје живе.
Рад Термоелектране не желе да забране, јер им доноси огроман финансијски профит. Ни најмање их не дотиче чињеница да се ми, грађани Пљеваља, свакодневно трујемо штетним материјама које излазе из њених димњака, док се у њој дневно сагоријева око 6.000 тона угља. То им не смета. Али им зато смета котларница у Скерлићевој улици, која на дневном нивоу потроши око 11 тона угља.
Чини се да проблем није у загађењу, већ у профиту. Подгорица од котларнице нема никакву корист, али од Термоелектране има вишеструке приходе. Зато је котларница „еколошки проблем“, а Термоелектрана „стратешки ресурс“.
Котларница, притом, не ради током читаве године, већ искључиво у току грејне сезоне. Између тих сезона постоји довољно простора и времена да се уради реконструкција и трајно ријеши проблем који власт тако гласно истиче. Али воље нема, јер профита нема.
Доста нам је и њиховог лицемјерног кукања над „катастрофалном демографском сликом“ Пљеваља. Како да не буде катастрофална када нас систематски трујете, искључиво зарад сопствене финансијске користи? Како да људи остају и рађају дјецу у граду у којем је чист ваздух луксуз, а маска нужност?
Не желим ни да набрајам колико у Пљевљима има људи са респираторним болестима — дијагностикованих и недијагностикованих — чији је узрок, у већини случајева, загађен ваздух. То су животи, а не статистика. То су људи, а не бројке у извјештајима.
Зато позивам све у Влади који имају макар зрно здравог разума, а посебно оне који су из овог града, да најоштрије реагују и зауставе рад Термоелектране. Јер здравље грађана мора бити важније од новца.
Позивам и да једина одбрана Пљеваља и Пљевљака не остане на инстаграм сторијима и празним објавама на друштвеним мрежама. Устаните. Реагујте. Одбраните Пљевља.
Ви то можете.
Наша Пљевља то заслужују.
Пише: Данило Лекић
