Легална продаја цигарета у Црној Гори порасла је са око 600 тона на приближно 1.350 тона у 2025. години, што представља раст од око 125 одсто. На први поглед, овај податак могао би указивати на то да грађани Црне Горе знатно више пуше, али једноставна логика и свакодневно искуство говоре супротно.
Према процјенама Свјетске здравствене организације (СЗО), у периоду од 2020. до 2025. године број пушача у Црној Гори није растао, већ је забиљежен благи пад. То потврђује тезу да није дошло ни до повећања броја пушача, нити до значајније промјене у просјечној потрошњи по становнику. Кључна промјена огледа се у смањењу црног тржишта и шверца цигарета, који су раније чинили значајан дио укупне потрошње.
Истовремено, приходи државе од акциза на дуванске производе порасли су још израженије — са 45,56 милиона еура у 2020. години на око 131,4 милиона еура у 2025. години, што представља раст од приближно 188 одсто. Већа количина легално продатих цигарета значи и знатно веће приходе по паклици, док реална потрошња по становнику ни приближно није дуплирана.
Преливање потрошње из сиве економије у легалне токове директно је допринијело расту буџетских прихода. Јасно је да је разлика у наплати између 2020. и 2025. године раније завршавала у џеповима шверцера, а не у државној каси.
Другим ријечима, раст легалне продаје од 125 одсто и раст наплате акциза од 188 одсто недвосмислено показују да није ријеч о експлозији пушења, већ о ефикаснијој фискалној политици и знатно бољој контроли тржишта. Држава данас наплаћује и опорезује оно што се годинама трошило нелегално.
Закључно, статистички подаци о продаји и акцизама потврђују да становништво није почело дупло више да пуши, већ да Црна Гора, кроз јачу наплату и повећане акцизе, остварује значајан фискални бенефит, уз осјетно смањење сиве економије.
