Након извршене експропријације имовине у селу Калушићи, почело је рушење објеката. Рудник угља је прије пар година ушао у процес експропријације имања у овом селу, чиме је отворен процес исељавања и овог села у Пљеваљском пољу.
Калушићи су само једно у низу села која су исељена услед експлоатације угља, као и због потребе одлагања пепела и шљаке за потребе Термоелектране.
Током осамдесетих и деведесетих година исељени су дјелови села Потрлица, као и села Боровица и Шумани. Потом је уследило исељење Догања и Дурутовића, као и дјелова села Грева.
Село Јагњило је исељено како би се одлагао лапорац из копа Потрлица, а дио села Збљева како би се одлагао пепео и шљака за потребе Термоелектране.
На тај начин нестала су веома богата, и може се слободно рећи, најбогатија села у Црној Гори.
Исељавање ових села утицало је и на расељавање становништва из Пљеваља. Многе породице, којима је извршен откуп имања, одселиле су се далеко од Пљеваља. Посебно је ситуација тешка због чињенице да је град притиснут коповима и депонијама, односно да је заустављено његово ширење према југу.
Процес експропријације и исељавања села пратила је и строга забрана градње на подручјима гдје се налазе лежишта угља. Све је то утицало, уз многе друге негативне појаве, да Пљевља у посљедњих педесет година изгубе више од двадесет хиљада становника.
