Да су границе донијеле бројне невоље становницима тромеђе, свима је јасно. Посебно су Пљевљаци угрожени успостављањем границе са Србијом, јер су и раније имали границу према Републици Српској. Сусједна мјеста, као што су општине Фоча, Чајниче, Рудо, Прибој и Пријепоље, са чијим су становницима Пљевљаци били најближи, преко ноћи су постала дио других држава.
Границе значајно отежавају одлазак у сусједне општине, као и набавку намирница, лијекова, машина, грађевинског материјала и свих других производа.
Данас Пљевљаци више времена губе на два гранична прелаза – Ранче и Јабука – него што им је потребно да стигну до сусједног Пријепоља. Посебно је тешко на граничном прелазу Ранче, гдје је гранична полиција лошије опремљена и гдје се, како се може рећи, користи неки „спороходајући“ интернет.
Посебне проблеме имају Пљевљаци који путују аутобусом. На граничним прелазима обавезан је излазак путника и појединачни преглед докумената, што додатно продужава задржавања.
Они који су тврдили да се рушењем заједничке Државе Србије и Црне Горе ништа неће промијенити, опасно су обманули грађане. Све се промијенило – и то на горе.
Негативне посљедице успостављања границе посебно се уочавају када се присјетимо времена у којем нисмо ни знали гдје је граница између Србије и Црне Горе. Када су Пљевљаци ишли на излете на Јабуку, у Пријепоље у трговину, а Прибојци и Пријепољци излазили у град у Пљевља.
Данас господаре неки мали и ситни људи који желе да буду велики и који мисле да ће порасти ако подијеле браћу. Ипак, нема сумње да се времена могу промијенити и да ће једном поново бити као некад.
