Да борба за одбрану светиња у Црној Гори и свештенства Српске православне цркве није трајала само у периоду 2020. године, говори чињеница да је први озбиљнији протест за одбрану свештеника одржан 14. фебруара 2012. године. Тог дана Пљевљаци су се окупили испред сједишта локалне управе, у тренутку док је у посјети био тадашњи предсједник Владе Црне Горе, Игор Лукшић. Протест је инициран од стране активиста Српског културног центра „Патријарх Варнава“, а повод за незадовољство била је одлука црногорске полиције да протјера из Црне Горе пљеваљске свештенике и монахе.
У тренутку када су читаву Црну Гору захватиле изузетно јаке снијежне падавине и када је снијежни покривач у пљеваљском крају био већи од једног метра, црногорска полиција доставила је рјешења пљеваљским свештеницима и монасима да напусте Црну Гору. Игор Лукшић је тог дана дошао у посјету Пљевљима како би се информисао о стању на терену, а испред локалне управе сачекали су га незадовољни грађани, уз скандирање: „Хапсите лопове, не дирајте попове“.
У првом тренутку Лукшић је избјегао сусрет са грађанима, отишавши на разговор са предсједником општине како би се информисао о проблемима усљед снијежних падавина. Међутим, након обављеног разговора, Лукшић се ипак обратио грађанима, који су га дочекали скандирањем „Усташе, усташе“, као и пјесмом „Није ово Монтенегро, већ јуначко српско легло“.
Током разговора са грађанима, Лукшић је обећао да ће се проблем рјешавати кроз дијалог. Они који су протестовали, уз оштре критике властима, остали су при тврдњама да ће бранити Цркву својим животима.
Пљевљаци су се потом окупили на празник Сретење Господње на Тргу Патријарха Варнаве, у жељи да покажу своју одлучност у одбрани Цркве. Организатор и овог скупа био је СКЦ „Патријарх Варнава“.
Крајем 2019. године црногорска власт, на челу са Мило Ђукановић, донијела је Закон о вјерским слободама, који је значио директни прогон Српске православне цркве. Услиједили су протести и организоване литије, које су трајале све до пада ДПС-а са власти 30. августа 2020. године.
Пљевљаци су се, на позив Цркве, на дан доношења антицрквеног закона окупили на мосту преко ријеке Таре, блокирајући магистрални пут Пљевља–Жабљак.
Након два дана покренули су и прву литију у Црној Гори, а из дана у дан литије су биле све масовније и снажније. ДПС власт је пала, а српски народ Црне Горе одбранио је своју Цркву.
