Конференција српских националних организација из земаља региона, у Српској кући у Подгорици, организовала је још једну Академску трибину, у оквиру које је организовано пјесничко вече посвећено књижевнику и преводиоцу из Сјеверне Македоније Проф. др Христу Петреском под називом „Под потковицом коња“.
Осим аутора, о његовој поезији су говорили уредник трибине Будимир Дубак, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић док је одабране пјесме читао водитељ програма новинар Драган Алорић.
Трибину је отворио књижевник Будимир Дубак који је казао да је Христо Петрески један од најзначајнијих македонских модерних пјесника, чија поезија баштини модерно европско пјесништво, али је укоријењена у домаћем искуству и осјећању свијета, попут изванредног претходника Радована Павловског.
„Ово увјерење темељимо на примјерима његових пјесама из збирке „Под потковицом коња“, у којој уводна, истоимена пјесма, јасно сугерише поимање човјекове позиције у свијету. Он каже: „Мој је живот, живот испод потковице, неба и коња. То је зрно пшенице, које окруни потковица и нога, под притиском задиханог коња“. Пјеснички субјект види себе сићушног као зрно пшенице, али то зрно није беживотно зрно пијеска, већ давалац нашег хљеба насушног. Дакле, ријеч је о својеврсном антрополошком оптимизму, јер пшенично зрно није умрло под копитима коња, већ је само окруњено, како би опет могло да проклија“, казао је Дубак.
Збирка поезије „Под потковицом коња“ дјелује као интимни дневник једног осјетљивог, ироничног и самосвесног лирског субјекта, смјештеног између тијела, љубави, природе и језика, казао је, говорећи о поезији Петреског, Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе.
„Пјесме су настале у кратком временском распону и носе јак печат тренутка, као да су написане „из даха“, али промишљено. Централни мотив, већ у насловној пјесми, јесте живот под притиском: човјек као зрно пшенице под потковицом, између неба и земље, снаге и немоћи, кретања и мљевења. Коњ је симбол инстинкта, снаге и трајања, а човјек се препознаје тек кроз њега, не као господар већ као дио процеса. У цјелини, пјесме граде слику човјека који није херој, већ пажљив посматрач своје крхкости, који се брани хумором, језиком и пјесмом“, рекао је Ђурић.
На крају трибине аутор Христо Петрески се захвалио учесницима који су говорили о његовој поезији, као и др Момчилу Вуксановићу предсједнику УО Конференције српских националних организација из земања региона која и организује Академске трибине, а затим је публици прочитао неколико стихова из пјесме „Улазак у Црну Гору“ коју је написао пар дана прије доласка у Подгорицу.
Текст: Саша Јеврић / фото: Бојан Булатовић
