И ове године, на Теодорову суботу, служена је Света литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у буковичком селу Стречање. Литургију је служио протојереј-ставрофор Никола Олић, у присуству значајног броја вјерника.
На Теодорову суботу сваке године, последњих деценија, служи се Света литургија у овој древној светињи. У вријеме комунистичке власти, Теодорова субота била је посебан празник за Буковичане. Тог дана вјерници су се окупљали како би се причестили у првој недјељи Васкршњег поста. Теодорова субота је, практично, била мањи народни сабор на који су долазили вјерници и из других села, гдје тада није било цркава или гдје није долазио свештеник да служи.
Због велике удаљености од Пљеваља, свештеницима је било веома тешко да дођу до Стречања, али су се трудили да служе на овај празник и по веома лошим временским условима. Исто тако, ни вјерници се нису освртали на честе снијежне падавине, већ су долазили на причешће, како су говорили – на Тодорову суботу.
Из села Стречања, из породица Ристановић, Даниловић и Барац, домаћини су се припремали за госте, јер је тог дана долазио заиста значајан број вјерника из других села. Храна, у којој су због поста доминирале пите и приганице, доношена је и у стари парохијски дом. Тамо се организовало послужење, а вјерници који су долазили из других села на трпезу су из својих торби вадили посну храну.
Расположење након службе било је веома добро. Чули су се смијех и шале, али и озбиљни домаћински разговори. Посебно се са пажњом слушала свештеничка ријеч. Разговарало се и о потребама очувања и обнове цркве. На једном таквом скупу договорено је да се крене у изградњу новог црквеног звоника, али и у реализацију других подухвата.
У годинама након комунистичке власти, у цркви Успења Пресвете Богородице и старом парохијском дому појављивали су се и некадашњи партијски прваци. Млади свештеници, који су долазили на тадашњу Бољанићко-стречањску парохију, посјећивали су православне домове, обнављајући на тај начин вјеру и црквени живот.
Међу свештеницима који су служили након Другог свјетског рата, Буковичани памте Ратка Госпића, Милорада Крезовића, Новицу Јањића, Станимира Јањића, Милутина Андрића, Драгишу Топаловића, Бора Видовића, Милету Кљајевића, Душана Михаиловића, Сашу Јањића, али било је и оних чија су имена у народу временом заборављена.
Последњих година у цркви Успења Пресвете Богородице служи протојереј-ставрофор Никола Олић. Црква је 2024. године прославила 100 година од велике обнове, док не постоји писани траг о времену њене изградње. Претпоставља се да је подигнута у вријеме владавине српске династије Немањића.
Ова црква је најудаљенији пљеваљски храм Српске православне цркве. Налази се на око 75 километара од Пљеваља. И данас је до ње тешко стићи, али захваљујући великом труду проте Николе Олића и вјерујућег народа, на Теодорову суботу и ове године су се у Стречању огласила црквена звона.
