Тамо гдје су стали министри образовања из реда ДПС-а у вођењу политике према пљеваљском школству, наставља министарка просвјете Анђела Јакшић-Стојановић у актуелној Влади Црне Горе.
Судећи по ситуацији на терену, посебно када је у питању квалитет превоза ученика и просвјетног кадра, пљеваљске сеоске школе ће се веома брзо суочити са прекидом рада. Затварање ових школа је неизбјежно, јер су школе остале без возила за превоз ученика и просвјетних радника. Тамо гдје школе нису остале без возила, то ће се десити веома брзо, јер су постојећи аутомобили стари двадесет и више година. Школе су их добиле у моменту када су била стара по десет и више година.
Вриједи подсјетити да некадашња власт ДПС-а није водила рачуна да сачува рад сеоских школа, већ је њиховим затварањем смањивала трошкове. Према свједочењу мјештана у селу Поблаћу, тадашња осморазредна школа сведена је на четвероразредну у моменту када је имала 54 ученика.
За ученике старије од петог разреда организован је превоз до Основне школе у Бољанићима. Међутим, већ наредне године дошло је до наглог смањења броја ученика, јер су родитељи, да би олакшали дјеци, извршили пресељење из Поблаћа у градске средине. Није се дуго чекало, а школа у Поблаћу је у потпуности затворена. Млађе породице су се из села иселиле, а данас село нема ниједног ученика основца који путује до Бољанића. Сеоски домаћини врло брзо су постали надничари у граду или, може се слободно рећи, градска сиротиња.
Током претходних година Основна школа „Братство-јединство“ у Буковици остала је без школског возила. Просвјетни радници сваког дана путују из Пљеваља до Буковице, прелазећи више од шездесет километара у једном правцу. Притом, возило не може да превози ученике, а млађе породице које имају дјецу у предшколском узрасту размишљају о одласку у град због школовања дјеце. У таквим околностима, школи пријети затварање.
Проблем школског превоза присутан је и у селу Потковач. Протеклих мјесец дана школарци нису имали превоз, јер је возило старо око двадесет година, а на његову поправку се дуго чекало, пошто се адекватан мајстор није могао наћи у Црној Гори. Превоз ученика је обновљен, али се поставља питање до када ће старо и дотрајало возило моћи да превози ученике од Потковача до Бољанића.
Ситуација није много боља ни у основној школи у Косаници, гдје су два школска возила дотрајала и питање је до када ће бити у употреби.
У читавој овој причи, као и у другим примјерима, да се закључити да када школе остану без возила, остаће без ученика и просвјетних радника. Када села остану без школа, неће проћи много времена, а садашње малобројно становништво ће се иселити.
Занимљиво је, ипак, да министарка просвјете Анђела Јакшић-Стојановић ништа не предузима да се ситуација поправи. У Министарству се понашају као да вожња у старим возилима није ризична за дјецу или као да је најбитније да се сеоске школе затворе. Све личи на то да су политичке промјене 2020. године биле узалудне, јер садашња Влада води политику коју је водио ДПС.
