Конференција српских националних организација из земаља региона организовала је у Српској кући у Подгорици Академску трибину на тему „Српски језик и ћирилично писмо у Црној Гори“.
На трибини су о овој теми говорили књижевник Будимир Дубак, уредник Академске трибине, Веселин Матовић, професор српског језика и др Момчило Вуксановић предсједник Српског националног савјета Црне Горе.
Трибину је, представљајући учеснике, отворио књижевник Будимир Дубак истакавши да је Веселин Матовић био професор српског језика у никшићкој Гимназији до 2004. године, када је због отпора преименовању српског језика у црногорском школству, заједно да супругом Радмилом и 25 колега, отпуштен са посла.
„Жртва Матовића и његових колега, који су част претпоставили насушном хљебу, наставак је оне жртве бјелопавлићких учитеља који под аустро-угарском окупацијом нису пристали да се одрекну српског језика. Међутим, између ове двије жртве велика је разлика, јер је прва учињена пред страним окупатором, док је ова друга била под домаћим. Његова књижевна дјела представљају истинско свједочанство непочинства бивше власти према српском народу у Црној Гори и према цијелој нашој историји и култури“ казао је Дубак, док је, представљајући др Момчила Вуксановића истакао да се ради о човјеку који се својом деценијском борбом за очување идентитета српског народа сврстао у изузетне заступнике српског народа.
„Његов ангажман се, прије свега, одвија у дјелатностима Српског националног савјета Црне Горе. Свој однос према статусу српског народа исказивао је у великом броју текстова, који су једним дијелом сабрани у недавно објављеној књизи „Куда иде Montenegro“. Да, илустрације ради, наведемо један од наслова, који гласи „Рушење ћирилице у Црној Гори“. И заиста, преименовањем српског језика и његово избацивање из Устава као службеног, и прогона ћирилице из јавне употребе, својеврсни су појавни облици рушења самих темеља на којима почива традиционална Црна Гора“, закључио је Дубак.
Професор Веселин Матовић говорећи на тему „Српски језик и ћирилично писмо у Црној Гори“ је казао да све што је хтјела аустро-угарска власт у окупираној Црној Гори 1916. године, имамо данас 2026, у нашем школству, и све је успостављено са истим намјерама.
„Иако је прошло пет година од изборног пораза црногорских ултранационалиста, предвођених осионом влашћу, која је мислила да све може и да јој је све дозвољено наше младе генерације, ђаци и студенти и даље су таоци њених наставних програма и уџбеника, и уопште постојећег образовног система и препуштене константној индоктринацији, са фашисоидним циљем промјене њихове националне свијести. Постојећа скупштинска већина очигледно нема воље да се упушта у његово рјешавање. Странка која чини окосницу данашње власти, са предсједником Владе и министр(иц)ом просвјете интимно веома блиска идентитетској концепцији бившег режима, не само што сматра да за то није вријеме него, чак-и да је то неважно питање којим се, од стране њених коалиционих партнера само зарад јефтиних политичких поена подстичу друштвене подјеле и национална нетрпељивост, и у потпуној је сагласности са опозиционим странкама да питање промјене Устава треба „замрзнути“ до наводног уласка Црне Горе у ЕУ“, казао је, између осталог, Матовић.
Др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе је истакао да се организација, прво као Вијеће народних скупштина а затим и као Савјет већ преко двије деценије бори за очување националног, вјерског, културног и језичког идентитета српског народа у Црној Гори.
„Колико смо могли помагали смо отуштене професоре из Никшића, такође, Савјет је неколико година стипендирао све студенте групе са Српски језик на Филолошком факултету у Никшићу као и ученике Богословије на Цетињу. Као организација јавили смо се и Заштитнику људских права и слобода и инсистирали на томе да се поштује члан 13 Устава Црне Горе и да се ћирилица укључи као равноправно писмо, да би институција Омбудсмана истог тренутка промијенила таблу на њиховој згради и поставила другу са ћириличним писмом. Исто тако, он је дао мишљење, сугестију и препоруку свим државним институцијама да испоштују овај члан Устава, међутим скоро нико то није испоштовао. Инсистирали смо и код Уставног суда Црне Горе, који је претходно склонио таблу са ћириличним натписом, да иста буде враћена и на крају смо ми морали сами да је направимо и самоиницијативно поставимо на зграду Уставног суда. Инсистирали смо и код пописа становништва још 2011. године да пописнице буду штампане на ћириличном писму, међутим то је тек усвојено за последњи попис становништва 2023. године. Инсистирали смо код „Монтепута“ и Управе за саобраћај да се натписи саобраћајне сигнализације исто испишу ћириличним писмом и ту је дошло до неких одређених помака. Такође, нисмо имали неку посебну подршку наших политичких представника, јер да јесмо, био би далеко већи успјех у постизању онога на шта имамо право, а имамо право по Уставу да ћирилица буде потпуно равноправно писмо“, рекао је Вуксановић.
По ријечима организатора Академске трибине биће настављене и у наредном периоду у стандардном термину, петком од 19 часова.
Текст: Саша Јеврић / Фото: Бојан Булатовић
