Иако Термоелектрана обезбјеђује више од четрдесет одсто потрошње електричне енергије у Црној Гори, пљеваљска локална управа од њеног рада нема велику корист. Према важећим документима Владе Црне Горе, уколико Термоелектрана тренутно не би радила, било би неопходно обезбиједити од 120 до 180 милиона евра за увоз електричне енергије.
То значи да на годишњем нивоу Термоелектрана обезбјеђује електричну енергију у вриједности, по берзанским цијенама, од 120 до 180 милиона евра. С друге стране, од пореза на непокретности, пореза на дохотке физичких лица, као и других обавеза, Општина Пљевља од рада Термоелектране на годишњем нивоу приходује свега 3,1 милион евра.
За пљеваљску средину значајно је и то што око 140 запослених прима плате у Термоелектрани.
Међутим, ако се тај приход упореди са еколошким проблемима које узрокује рад Термоелектране, онда се може закључити да Пљевља од њеног рада немају значајну корист.
Поред чињенице да Термоелектрана обезбјеђује електричну енергију у вриједности већој од сто милиона евра, а да локална управа приходује свега три милиона, додатно понижење за Пљевљаке представља и то што у управи Електропривреде у Никшићу има више запослених него у самој Термоелектрани.
Уколико се упореде прилике прије осамдесетих година, када Термоелектрана није радила, и данашње стање, може се рећи да је суноврат Пљеваља почео са потпаљивањем котлова овог индустријског постројења.
