Конференција српских националних организација из земаља региона уз подршку Српског културног центра „Патријарх Варнава“, организовала је у Центру за културу у Пљевљима Академску трибину на тему „Српски језик и ћирилично писмо у Црној Гори“.
На трибини су о овој теми говорили књижевник Будимир Дубак, уредник Академске трибине, Веселин Матовић, професор српског језика и др Момчило Вуксановић предсједник Српског националног савјета Црне Горе.
Представљајући учеснике, трибину је отворио књижевник Будимир Дубак истакавши да је Веселин Матовић био професор српског језика у никшићкој Гимназији до 2004. године, када је због отпора преименовању српског језика у црногорском школству, заједно да супругом Радмилом и 25 колега, отпуштен са посла.
„Жртва Матовића и његових колега професора, који су част претпоставили насушном хљебу, наставак је оне жртве бјелопавлићких учитеља који под аустро-угарском окупацијом нису пристали да се одрекну српског језика. Његова књижевна дјела представљају истинско свједочанство непочинства бивше власти према српском народу у Црној Гори и према цијелој нашој историји и култури“ казао је Дубак.
Представљајући др Момчила Вуксановића, Дубак је истакао да се ради о човјеку који се својом деценијском борбом за очување идентитета српског народа сврстао у изузетне заступнике српског народа.
„Вуксановићев ангажман сеодвија у дјелатностима Српског националног савјета Црне Горе. Свој однос према статусу српског народа исказивао је у великом броју текстова, који су једним дијелом сабрани у недавно објављеној књизи „Куда иде Montenegro“. Преименовањем српског језика и његово избацивање из Устава као службеног, и прогона ћирилице из јавне употребе, својеврсни су појавни облици рушења самих темеља на којима почива традиционална Црна Гора“, закључио је Дубак.
Професор Веселин Матовић говорећи на тему „Српски језик и ћирилично писмо у Црној Гори“ је казао да за израду нових наставних програма није потребна промјена Устава, а ни страни инвеститори, истичући да је потребно мало више савјести, и много лицемјерја, па не гурати годинама главу у пијесак, пред чињеницом да нам дјеца и нако дванаестогодишњег школовања остају „слијепа код очију“.
„Дјеци је ускраћена могућност да се у својим школама упознају са књижевним дјелима и историјским догађајима за које се везују најдубља колективна осјећања српског народа. Али, сада, то није питање за оне који су довели до таквог стања, него за оне који, ево, за више од пет година вршења власти, нијесу ни покушали, да у том трњаку било шта рашчисте, расјеку и промијене, иако је реформа образовног система, а прије свега наставних програма и уџбеника, било једно од кључних предизборних обећања свих странака које чине владајућу коалицију, односно данашњу већину у Парламенту. За будућност наше омладине-формирање њене националне самосвијести, културне, духовне и моралне орјентације- важнија би била промјена школских програма и уџбеника од промјене Устава“, казао је Матовић.
Др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе је истакао да се организација, прво као Српско народно вијеће а затим и као Савјет већ преко двије деценије бори за очување националног, вјерског, културног и језичког идентитета српског народа у Црној Гори.
„Ми смо одмах након формирања Српског националног савјета обезбиједили у току неколико година стипендије за све студенте Одсјека за Српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу и тако значајно допринијели да се сачува тај одсјек који је био пред гашењем, јер се у међувремени формирао и Факултет за црногорски језик на Цетињу. Формирали смо Књижевну задругу српског народног вијећа која је штампала више од 500 наслова, а од њих више од 270 наслова српским књижевницима из Црне Горе, члановима Удружења књижевника Црне Горе, које је било потпуно замрло када се тиче афирмације стваралаштва на српском језику и ћириличном писму, и за своја издања добили најзначајнија признања на сајмовима књига у Црној Гори и региону. Као организација смо покренули обиљежавање најзначајнијих српских националних празника у Црној Гори, почевши од Велике подгоричке скупштине српског народа и Дана уједињења Црне Горе и Србије коју обиљежавамо пуних 26 година и тиме дајемо значајан сигнал да никада нећемо одустати од заједништва српског народа на најширем простору. Затим смо први заједно са Митрополијом црногорско-приморском покренули обиљежавање Светог Саве, обновили смо споменик мојковачким јунацима на Бојној њиви, покренули смо обиљежавање Сретења господњег и Дана државности Републике Србије, годишњице Церске битке на Текеришу код Лознице и трудимо се да чувамо саборност и јединство српског народа. Ми смо ових дана предали Уставном суду иницијативу за оцјену уставности употребе ћириличног писма у Црној Гори и тражимо и инсистирамо на томе да Јавни сервис и све државне институције обавезно употребљавају ћирилично писмо како то предвиђа Устав Црне Горе“, рекао је, између осталог, Вуксановић.
Академској трибини поред бројних посјетилаца присуствовао је и предсједник Општине Пљевља др Дарио Вранеш.
Текст: Саша Јеврић / Фото: Бојан Булатовић
