На годишњицу почетка НАТО агресије на Србију и Црну Гору 1999., у уторак 24. марта 2026. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу Парастос свим невино страдалим жртвама овог злочиначког чина.
Поред свештенства Саборног храма у Парастосу су узели учешће Председник Општине Пријепоље Драго Попадић са сарадницима, представници Удружења бораца рата 1999. и верни народ.
Након Парастоса Митрополит Атанасије се сабранима обратио краћом пригодном беседом у којој је, поред осталог, рекао: – И ове године смо, и ако Бог да и трајно ћемо, читајући из Божије Небеске биљежнице помињати ова имена оних који живе вечно, јер их је Бог прихватио у Царство Своје. ТО су они који су невино пострадали у злочиначком бомбардовању наше земље од моћног НАТО агресора, у оно време.
– Чинимо овај спомен и зато што је вредно помињања свако од тих имена, а нарочито због тога што су та имена у нашим срцима, тако да, хтели-не хтели, ми смо обавезни да их помињемо. Можда та имена некоме нису много значила, или су значила недовољно, али нама пуно значе.
– Ми, као српски народ, смо некако привилеговани у историји, иако смо многострадални народ. Привилеговани смо у томе што смо предвођени најчистијом животном науком а то је Јеванђеље Господа нашега Исуса Христа. И предвођени смо великим духовним горостасима. Тако да, свој пут знамо, то је пут Богочовека.
Митрополит Атанасије је присутне подсетио на молитву која се најчешће изговара у свим нашим храмовима, Молитву Господњу, Оче наш, па наставио: – Замислите само колико мира долази у душу човека од те свести да имамо Оца Небеског и да Он све види. Он влада, Он управља, Отац наш Небески.
– Подсетио бих нарочито на оно о чему је наш Свјатјејши Патријарх Павле најчешће говорио: Два су фронта у којима учествују православни. Поред овог видљивог, физичког, ми смо нарочито ангажовани на духовном фронту, на том труду да сачувамо свој идентитет, најчистији, најбољи, најјачи, духовни идентитет, да се очувамо у добру.
– Молимо се нашем Творцу да нам дâ мудрости, да дода, да нас Он управља, да не чинимо никакву неправду, никоме. Јесмо привилеговани, на то ћемо увек подсећати, предвођени смо Светим људима. Свет овај је, на жалост, утонуо у мреже греха, налази се у великој опасности, цео свет, и њега могу из тога извући само људи умни и свети. Хвала Богу, ми их имамо довољно у нашем роду.
– Нека је вечан помен свима оним војницима који невино пострадаше, и деци, женама и људима, и да се увек њихова имена помињу на правом месту, рекао је Митрополит Атанасије на крају.
