На данашњи дан, 6. априла 1941. године, започело је бомбардовање Београда у оквиру њемачке војне операције Одмазда, тајног назива „Страшни суд”.
Напад је изведен без претходне објаве рата, у раним јутарњим часовима, а град је током више таласа разаран и наредних дана.
Према историјским подацима, у бомбардовању је погинуло више хиљада људи, док је велики дио градске инфраструктуре уништен или тешко оштећен. Погођени су жељезничка станица, пошта, болнице, школе, као и бројне стамбене четврти у самом центру града.
Посебно тежак и ненадокнадив губитак представљало је уништење Народна библиотека Србије, која се налазила на Косанчићевом венцу. Зграда библиотеке погођена је запаљивим бомбама и у потпуности је изгорјела.
У пожару је нестало више од 350.000 књига, укључујући ријетке рукописе, старе штампане књиге и драгоцјену архивску грађу. Уништено је око 1.300 средњовјековних рукописа и повеља, као и збирке османских докумената, старих карата и првих српских штампаних књига. Међу изгубљеним дјелима налазили су се рукописи писани на старословенском језику, као и вриједна свједочанства из периода средњовјековне српске државе.
Историчари овај догађај сматрају једним од највећих културних губитака у историји Србије, јер је неповратно уништен значајан дио писаног насљеђа народа. Страдала грађа обухватала је и личне архиве, старе новине, као и документа која су свједочила о политичком, културном и друштвеном развоју земље кроз вјекове.
Бомбардовање Београда 1941. године остало је упамћено не само као војни напад, већ и као трагедија са дубоким посљедицама по цивилно становништво и културни идентитет. Разарање града и губитак непроцјењивих културних добара и данас представљају опомену и дио колективног сјећања.
