Конференција српских националних организација из земаља региона организовала је у Галерији „Никола и Угљеша Поповић“ у Беранама Академску трибину на тему „Српски језик и ћирилично писмо у Црној Гори“.
На трибини чији је модератор била новинарка Ивана Рмуш, о овој значајној теми говорили су књижевник Будимир Дубак, уредник Академске трибине, Проф. Др Саво Марковић, ректор Универзитета „Медитеран“, Веселин Матовић, професор српског језика и др Момчило Вуксановић предсједник Српског националног савјета Црне Горе.
Поред бројних посјетилаца Академској трибини су присуствовали и директор Фонда за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводина Александар Ђедовац, представници Амбасаде Републике Србије у Црној Гори, историчар Салих Селимовић и други.
Трибину је отворила модераторка вечери Ивана Рмуш која је истакла да тема трибине није тема за затворене академске кругове, него питање које се тиче свих.
„Будимо искрени, језик није само средство комуникације него начин на који мислимо, памтимо и постојимо, а писмо није само техника записивања-оно је видљив траг нашег идентитета. Када говоримо о ћирилици данас не говоримо о прошлости. Говоримо о садашњости у којој се она све чешће потискује, релативизује и своди на симболику умјесто да буде оно што јесте-живо и равноправно писмо“, казала је Рмуш.
Представљајући учеснике, уредник трибине књижевник Будимир Дубак је казао да је Проф. др Саво Марковић објавио бројне књиге и научне публикације, међу којима је и управо објављено дјело „Држава и право кроз вјекове“ у издању Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице које представља својеврсну историју цивилизације у свијетлу правне науке.
„Стручна јавност је високо оцијенила стручни рад професора Марковића, нарочито апострофирајући његова истраживања у области обичаја, морала и права и њихових међусобних односа, превасходно на примјерима црногорске патријархалне заједнице“, казао је Дубак.
Дубак је такође истакао да је Веселин Матовић био професор српског језика у никшићкој Гимназији до 2004. године, када је због отпора преименовању српског језика у црногорском школству, заједно да супругом Радмилом и 25 колега, отпуштен са посла.
„Жртва Матовића и његових колега, који су част претпоставили насушном хљебу, наставак је оне жртве бјелопавлићких учитеља који под аустро-угарском окупацијом нису пристали да се одрекну српског језика. Његова књижевна дјела представљају истинско свједочанство непочинства бивше власти према српском народу у Црној Гори и према цијелој нашој историји и култури“ казао је Дубак, док је, представљајући др Момчила Вуксановића истакао да се ради о човјеку који се својом деценијском борбом за очување идентитета српског народа сврстао у изузетне заступнике српског народа.
„Његов ангажман се, прије свега, одвија у дјелатностима Српског националног савјета Црне Горе. Свој однос према статусу српског народа исказивао је у великом броју текстова, који су једним дијелом сабрани у недавно објављеној књизи „Куда иде Montenegro“. Да, илустрације ради, наведемо један од наслова, који гласи „Рушење ћирилице у Црној Гори“. И заиста, преименовањем српског језика и његово избацивање из Устава као службеног, и прогона ћирилице из јавне употребе, својеврсни су појавни облици рушења самих темеља на којима почива традиционална Црна Гора“, закључио је Дубак.
Проф. др Саво Марковић је говорио о правним аспектима својеврсне дискриминације српског језика и ћириличног писма у савременој Црној Гори.
„Ако мислите да ће се Устав лако промијенити, да се промијене главна питања нашег идентитета, језик, писмо и нарочито државни симболи, од тога нема ништа. То је нереална нада јер не вјерујем да се може у овој земљи постићи промјена Устава двотрећинском већином. Иако то у Уставу лијепо пише, питање његове примјене је наше питање и питање карактера државе. Ако неки државни чиновник може да каже да не може да уреди то да употребљава ћирилицу јер му то унутрашњи правилник не дозвољава, онда је ту завршено и за законитошћу и са правном државом. Зато, да ми са своје стране урадимо шта ми можемо, такође нека држава уради са своје стране и тако ћемо се одужити и српском језику и нашој култури и нашим прецима“, казао је, између осталог, Марковић.
Професор Веселин Матовић говорећи на тему „Српски језик и ћирилично писмо у Црној Гори“ је казао да за израду нових наставних програма није потребна промјена Устава, истичући да је потребно мало више савјести, и много лицемјерја, па не гурати годинама главу у пијесак, пред чињеницом да нам дјеца и након дванаестогодишњег школовања остају „слијепа код очију“.
„Дјеци је ускраћена могућност да се у својим школама упознају са књижевним дјелима и историјским догађајима за које се везују најдубља колективна осјећања српског народа. Али, сада, то није питање за оне који су довели до таквог стања, него за оне који за више од пет година вршења власти, нијесу ни покушали да било шта промијене, иако је реформа образовног система, а прије свега наставних програма и уџбеника, било једно од кључних предизборних обећања свих странака које чине владајућу коалицију. За будућност наше омладине-формирање њене националне самосвијести, културне, духовне и моралне орјентације- важнија би била промјена школских програма и уџбеника од промјене Устава“, казао је Матовић.
Др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе је истакао да се организација, прво као Српско народно вијеће а затим и као Савјет већ преко двије деценије бори за очување националног, вјерског, културног и језичког идентитета српског народа у Црној Гори.
„Ми смо одмах након формирања Српског националног савјета обезбиједили у току неколико година стипендије за све студенте Одсјека за Српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу и тако значајно допринијели да се сачува тај одсјек који је био пред гашењем. Као организација смо покренули обиљежавање најзначајнијих српских националних празника у Црној Гори, почевши од Велике подгоричке скупштине српског народа и Дана уједињења Црне Горе и Србије коју обиљежавамо пуних 26 година. Затим смо први заједно са Митрополијом црногорско-приморском покренули обиљежавање Светог Саве, обновили смо споменик мојковачким јунацима на Бојној њиви, покренули смо обиљежавање Сретења господњег и Дана државности Републике Србије. Такође је значајно и то што смо отворили Српске куће у Подгорици, Пљевљима и Беранама. Ми смо ових дана предали Уставном суду иницијативу за оцјену уставности употребе ћириличног писма у Црној Гори и тражимо и инсистирамо на томе да Јавни сервис Радио-телевизија Црне Горе и све државне институције обавезно употребљавају ћирилично писмо како то предвиђа Устав Црне Горе. Такође, нисмо имали неку посебну подршку наших политичких представника, јер да јесмо, био би далеко већи успјех у постизању онога на шта имамо право, а имамо право по Уставу да ћирилица буде потпуно равноправно писмо“, рекао је, између осталог, Вуксановић.
На крају трибине сви посјетиоци су добили поклон књигу „Српски језик и српски језици“ дар Књижевне задруге Српског народног вијећа из Подгорице, као и по примјерак часописа „Слово“, чији је уредник професор Веселин Матовић.
Текст: Саша Јеврић/фото: Бојан Булатовић
