Прије два дана премијер Црне Горе Милојко Спајић није на вријеме стигао на мост на Ђурђевића Тари, гдје је требало да присуствује свечаности заједно са представницима Амбасаде Народне Републике Кине у Црној Гори. Амбасадор Кине није сачекао премијера, обратио се присутнима и потом саопштио да је премијер у Пљевљима и да касни.
На мосту је био постављен транспарент на коме је писало: „Градимо мостове пријатељства – пишемо ново поглавље сарадње.“
Свакако, овај натпис не одговара поступку премијера Спајића. Са Народном Републиком Кином на овај начин не могу се градити добри односи. То је показао и амбасадор, који је одржао говор не сачекавши премијера. На Ђурђевића Тари судариле су се кинеска одговорност и незрелост млађаног премијера.
Још једном се видјело да млади премијер није дорастао да на озбиљан начин води Црну Гору. Нажалост, становници Црне Горе су опет бирали младе, или боље речено „зелене“ политичаре. Није им први пут. На исти начин је изабран Мило Ђукановић. Са Ђукановићем смо пропали, а са Спајићем ћемо видјети гдје ћемо стићи.
У сваком случају, да је Спајић каснио у Пљевљима, добио би аплауз од својих функционера, као што је било прије двије године када је 50 минута каснио на свечану сједницу поводом Дана општине Пљевља. Међутим, Кинези нису партијски полтрони. Кина је свјетска сила која је Црној Гори, кроз реконструкцију моста на Тари, пружила руку. Јасно је како је Црна Гора одговорила и сасвим је јасно да ће и Кина имати одговор.
