Рудник угља Пљевља (РУП) наставља да остварује конкретне резултате у процесу пословне трансформације, потврђујући да праведна енергетска транзиција може и мора бити развојна шанса, а не пријетња локалној заједници и запосленима, истакао је извршни директор РУП-а Немања Лаковић, говорећи на „Adria Future Summit 2026“, који се од 22. до 24. априла одржава у Тивту.
Подсјећамо да РУП и ТЕ „Пљевља“ представљају кључни стуб енергетског система Црне Горе, са око 1.500 директно и више од 3.000 индиректно запослених. У протеклих пет година, овај систем произвео је електричну енергију тржишне вриједности веће од 800 милиона евра, чиме је дао значајан допринос стабилности електроенергетског система и укупној економији државе.
„Свјесни изазова које доноси процес декарбонизације и усклађивања са циљевима Европске уније, РУП је у протекле двије године интензивно радио на припреми и имплементацији Плана праведне транзиције кроз пословну трансформацију. Овај план није само стратешки документ, већ скуп конкретних, дефинисаних мјера усмјерених на очување радних мјеста, социјалне стабилности и стварање нових одрживих извора прихода“, објаснио је Лаковић.
За годину дана од презентовања Плана, у оквиру стратешке трансформације, остварени су значајни резултати који потврђују да РУП активно и одговорно приступа процесу транзиције, уз очување енергетске стабилности државе.
„Грађевинска служба успјешно послује на тржишту, потврђујући стручност кроз реализацију значајних пројеката. Покренуто је постројење асфалтне базе и додатно ојачана оперативна способност компаније. Успостављена је производња личне заштитне опреме и обезбијеђено запослење за 20 радника. Свеукупно, кроз пословну трансформацију, РУП је обезбиједио 150 нових радних мјеста. Настављене су активности рекултивације земљишта и развоја обновљивих извора енергије, укључујући пројекат МХЕ „Дурутовићи“ и припрему соларне електране капацитета 62,5 MW“, казао је Лаковић.
Говорећи у оквиру панела „Just Transition in Action: people, jobs and the future of energy“, напоменуо је да гашење система у кратком року није реално, имајући у виду да овај енергетски комплекс тренутно обезбјеђује више од 40 одсто електричне енергије у Црној Гори. Зато се транзиција мора спроводити плански, фазно и уз снажну подршку државних институција, Европске уније и међународних финансијских партнера. Посебно је истакао значај иницијативе за успостављање Фонда за праведну транзицију за земље које нијесу чланице ЕУ, што би додатно оснажило овај процес.
