Житељи пријепољског села Врбово, након једноипогодишњих активности, успјешно приводе крају изградњу Цркве Свете Тројице.
Његово високопреосвештенство, архиепископ и митрополит милешевски Атанасије, 17. децембра 2024. године дао је благослов Грађевинском одбору за изградњу цркве. Наредне године, 27. маја, митрополит Атанасије, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије милешевске, освештао је крст и земљиште на ком ће се градити Црква Свете Тројице.
Такође, 10. августа 2025. године, Његово високопреосвештенство митрополит Атанасије освештао је темеље будуће цркве. Саслуживали су му парох пљеваљски протојереј-ставрофор Огњен Перковић, архијерејски намјесник пријепољски протојереј Игор Ерић, секретар Епархије милешевске протојереј Горан Крстић, парох толачко-бабински и врбовски протојереј Владо Лазић и ђакон Мирослав Бујак. Самом чину освештања присуствовао је велики број људи из Врбова, Бабина, Бучја, Голеша, као и многи угледни људи из Београда, других градова Србије и околних мјеста.
Колико је народ овог краја вриједан, марљив, одговоран и вјеран својој традицији и вјери, свједочи и чињеница да су ове године завршени груби радови, те да је 30. априла Његово високопреосвештенство митрополит Атанасије, уз саслужење свештенства, освештао црквено звоно и крстове.
Поред цркве, вјерни народ Врбова, уз помоћ донатора и добрих људи, гради и дом који ће служити као помоћни објекат за спровођење обичаја и окупљања народа овог краја.
Тренутно се у Врбову изводе радови на малтерисању цркве и помоћног објекта, а ускоро ће, ако Бог да и уз Божију помоћ, почети и покривање цркве.
Много је људи дало допринос изградњи ове светиње, која ће служити покољењима овог краја на част и понос. Биће то мјесто на ком ће се вјерни народ окупљати у вијекове вијекова.
Село Врбово се у географском смислу налази у сјеверозападном дијелу територије општине Пријепоље (Златиборски округ), а први пут се у списима помиње у 18. вијеку. Ријеч је о типичном планинском селу, чија највиша кота износи 1.318 метара, са веома богатом хидрографијом и биодиверзитетом.
У селу се годинама одржавао народни сабор који је међу становницима Врбова, Бабина, Крњаче, Бучја, као и осталих околних села пријепољске, прибојске и пљеваљске општине, био препознатљив као „Вашар на Оштрику“.
Нажалост, и ово село доживјело је судбину многих удаљених планинских села — народ је одлазио у потрази за бољим животом. Ипак, Врбовци свој завичај нису препустили забораву, а то су најбоље доказали подизањем Цркве посвећене Светој Тројици.
Н. М.
