Српски Златоуст, Свети владика Николај Велимировић, у пјесми „Небеска литургија“ пјевао је о многим српским гријесима, истичући жељу да се Срби духовно обнове, поручујући да је то једини прави пут. Судећи по бројним дешавањима на српском националном простору и све већем броју вјерујућих људи, српска духовна обнова налази се у великом замаху.

Владика Николај у поменутој пјесми каже: „Само Срби Богу да се врате“. И управо, ако се Срби још увијек нису у потпуности вратили Богу, сигурно је да су на добром путу повратка. То потврђују и видне промјене протеклих година, а посебно ове године када је ријеч о прослављању Васкрса и празника Свете Тројице у Пљевљима.

Током васкршњих празника, на Велику суботу служена је Света литургија у Храму Светог великомученика Георгија, Цркви Свете Петке, као и у манастирима Света Тројица, Дубочица и Свети Архангели. Свуда су храмови били пуни и препуни вјерника.

На поноћним литургијама у Храму Светог великомученика Георгија, Цркви Свете Петке, Храму Светог Илије на Илином брду и Манастиру Светих архангела у Ђурђевића Тари, храмови су поново били испуњени до посљедњег мјеста. На јутарњим литургијама у сеоским црквама у Шулима, Бољанићима и другим мјестима, вјерници су у до сада невиђеном броју приступали Светом причешћу.

Посебно је пажњу привукла вијест да се на јутарњој литургији у Манастиру Света Тројица причестило око 300 вјерника.

И свештеници и монаси признали су да не памте да се за Васкрс причестио толики број вјерника, као ни да је толико људи постило и испостило Васкршњи пост. Тај број мјерио се хиљадама вјерника.

Изненађење и радост били су заиста велики.

А онда је јуче, на први дан празника Свете Тројице, услиједила нова радост. Манастирска црква била је премала да прими сав вјерујући народ. У манастирској порти било је много више вјерника него у самом храму. И заиста се могло рећи да су то били истински вјерници, јер се пажљиво пратило богослужење. Није било галаме ни разговора. Народ се Богу молио.

Света архијерејска литургија, коју је служио Његово високопреосвештенство митрополит милешевски Атанасије уз саслужење свештенства и монаштва Српске православне цркве, била је централни дио прославе.

А како је било у годинама комунизма и у времену непосредно након његовог пада?

На дан Свете Тројице у тим годинама окупљао се велики број народа на народном сабору. Играла су се и по два кола, шатори су били пуни, а црква празна. Народ је на празник углавном долазио у поподневним часовима, док је на Свету литургију пристизао знатно мањи број вјерника.

Посљедњих година ситуација се значајно промијенила. Богослужења су постала главно вријеме окупљања. Управо у вријеме Свете литургије окупља се највећи број народа. Све то потврђује да се Срби Богу враћају.

Сасвим је сигурно да долазе нова и боља времена. Не треба сумњати да ће се, упркос бројним проблемима који још увијек стоје на путу српског устајања и преображаја, остварити оно што је Свети владика Николај пјевао.

А Свети владика, српски Златоуст, својим духовним очима видио је српски народ након обнове, па је тако и пјевао:

„Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.“