Иако се сточари жале да нема откупа јагњади, у пљеваљским месарама готово да нема јагњетине у продаји. Доминира свињско месо из увоза, чија се цијена креће од 4 до 4,5 евра по килограму, у зависности од тога да ли се ради о буту или месу од плећке. Цијена јагњетине креће се од 12,49 до 13 евра по килограму, али је током данашњег дана у већини месара није било или је била доступна у ограниченим количинама.
У појединим већим месарама сазнали смо да дневно добију само једно јагње, те да јагњећег меса има углавном у пријеподневним часовима.
Када се упореде цијене јагњади у живој мјери и цијене меса у продаји, поставља се питање како је могуће да је месо и до три пута скупље од цијене живе мјере.
Према тврдњама Василија Дробњака, предсједника МЗ Потковач и једног од најуспјешнијих сточара у производњи јагњећег меса, тренутно ниједан већи кланичар у Црној Гори не жели да врши откуп јагњади, док би мањи прерађивачи и месари јагњад куповали по цијени од четири евра по килограму живе мјере. Такав откуп се обавља само када су сточари приморани да продају јагњад, јер је прошлогодишња јесења откупна цијена износила 4,75 евра по килограму.
За предсједника Уније сточара сјевера, Милка Живковића, није прихватљиво да практично нема организованог откупа јагњади. Он наводи да ће наредних дана од надлежног Министарства пољопривреде тражити да се покрене субвенционисани откуп.
– Откуп јагњади заиста треба да почне већ током љета и не треба чекати јесен – каже Живковић.
Док Дробњак тврди да се од живе мјере једног јагњета у просјеку добија око 39 одсто меса, Живковић истиче да садашња цијена од 12,5 до 13 евра по килограму није реална, посебно ако се има у виду да се, осим меса, користе и изнутрице.
– Није реално да се грађанима продаје килограм јагњећег меса по тим цијенама. Ако је откупна цијена живе мјере четири или 4,5 евра по килограму, месо би морало бити јефтиније – истиче Живковић и додаје да би нижа цијена довела до веће потражње и веће куповине од стране грађана.
Као велики проблем он истиче и ниске цијене увозног свињског меса, које су и до три пута ниже од цијена јагњећег меса. Према његовим ријечима, јефтино увозно месо гуши домаћу производњу.
– Поставља се питање како је могуће, уз садашње цијене житарица, имати тако ниске цијене свињског меса. Ко провјерава квалитет тог меса? – пита Живковић.
Када се сагледа цјелокупна ситуација на терену, поставља се питање ко „скида кожу сточарима“, односно ко им одузима зараду од њиховог рада. Исто тако, ако се има у виду да из Владе годинама нема адекватне реакције на примједбе и жалбе сточара, намеће се и питање ко „сипа со на отворену рану“ домаћих произвођача.
Судећи по досадашњој пракси, не треба очекивати да ће Влада Црне Горе предузети конкретне потезе како би се ови проблеми ријешили, односно њихово ћутање је „сипање соли на већ отворену рану“. Такође, не треба очекивати ни повећање броја грла оваца на терену. Они који умањују зараду сточара и не реагују на њихове жалбе, успјешно доприносе гашењу домаће производње.
