Због великог интересовања, у Бања Луци у Кући српске културе „Кућа Милановића“, Српски национални савјет Црне Горе са сестринским организацијама организовао је двије изузетно значајне манифестације које је бројна публика са одушевљењем прихватила.
Наиме, у овој институцији културе организована је Академска трибина на којој је промовисана књига „Куда иде Montenegro“, аутора др Момчила Вуксановића, предсједника Српског националног савјета Црне Горе, а уприличена је и изложба „Традиција и постојаност ћириличног писма”, Олгице Стефановић, графичког дизајнера и иконописца из Новог Сада.
Отварајући Академску трибину, управник Куће српске културе „Куће Милановић“ др Душко Певуља захвалио је, како је истакао, својој браћи и пријатељима из Црне Горе на могућности да и заинтересовани посјетиоци у Бања Луци погледају ове двије значајне културне активности, истакавши и изузетну сарадњу коју имају са Српским националним савјетом Црне Горе која траје више од једне деценије.
„Оно што је важно јесте да и они и ми његујемо оно што се зове интегрална културна политика и у том погледу имамо готово идентичне ставове. Заиста је импресивно све оно што су људи попут Момчила Вуксановића и његових сарадника урадили за последњих 15-20 година, мноштво научних скупова, трибина, округлих столова, разговора, богата издавачка дјелатност њихове Књижевне задруге од преко 500 наслова, и оно што желим да нагласим је чињеница да је из наше међусобне сарадње проистекло неколико драгоцјених књига. Књига „Куда иде Montenegro“ Момчила Вуксановића је драгоцјено свједочанство о једном времену изнутра, из матице догађаја из пера судионика и актера из историјских догађаја које су обиљежиле преко три деценије у нашој Црној Гори која је престала да буде оно што јесте, држава српског народа. Тај најдиректнији атак на српски национални идентитет у Црној Гори, може на лијеп начин да се прати кроз садржај ове књиге“, казао је др Певуља.
Отварајући трибину књижевник Будимир Дубак који је и рецензент књиге, подсјетио је присутне како се Српски национални савјет Црне Горе већ дуго времена бори за очување идентитета и језика српског народа у Црној Гори, и да читајући књигу стичемо утисак да је ријеч о својеврсној критичкој хроници нововременог прогона Срба у Црној Гори.
„Статус српског народа у Црној Гори Вуксановић сагледава из аспекта удруженог дјеловања тзв. Међународне заједнице и дискриминаторског, антисрпског режима Мила Ђукановића. Враћање на исте проблеме отуда није понављање, већ су то варијације на теме пресудне за опстанак и очување темеља нашег националног идентитета. Њихово потенцирање свједочи, нажалост, да се и након смјене антисрпске власти 2020. године до данас мало шта промијенило по питању по питању статуса српског народа у Црној Гори. Стога је књига „Куда иде Montenegro“ др Момчила Вуксановића отворено дјело коме се не види крај, баш као што се не назире свјетлост на крају тунела, у коме се још налази српски народ у Црној Гори. Ова књига је својеврсна опомена, прије свега Србима, да се врате себи. Јер, да парафразирамо Вуксановића, вријеме је да престанемо да друге народе волимо више од сопственог“, рекао је Дубак.
Књига „Куда иде Montenegro?“ представља збирку публицистичких текстова, есеја, осврта и колумни које је др Момчило Вуксановић као главни и одговорни уредник годинама објављивао у магазину „Српске новине“ из Подгорице. Аутор је поздрављајући присутне, казао да књига представља резултат онога што су Српски национални савјет Црне Горе и он лично радили у протеклих 15 година.
„Сви уводници из књиге имају свој датум и ништа није промијењено од онога што је било речено у том времену, а самим тим може се процијенити какав је био статус српског народа у Црној Гори и какав је био однос Српског националног савјета Црне Горе према проблемима са којим се суочавао наш народ. Тих проблема српски народ у Црној Гори има и данас, чини ми се, у ништа мањој мјери него тада. Наша организација је формирана 1999. године као Вијеће народних скупштина, затим наставља рад као Српско народно вијеће а онда и као Српски национални савјет. Као организација смо основали прве српске медије у Црној Гори, покренули издавачку дјелатност, такође, покренули обиљежавање најзначајнијих српских националних празника у Црној Гори, почевши од Велике подгоричке скупштине српског народа и Дана уједињења Црне Горе и Србије коју обиљежавамо пуних 26 година. Затим смо први заједно са Митрополијом црногорско-приморском покренули обиљежавање Светог Саве, обновили смо споменик мојковачким јунацима на Бојној њиви, покренули смо обиљежавање Сретења господњег и Дана државности Републике Србије. Инсистирали смо и код Уставног суда Црне Горе, који је претходно склонио таблу са ћириличним натписом, да иста буде враћена и на крају смо ми морали сами да је направимо и самоиницијативно поставимо на зграду Уставног суда. Ми смо предали Уставном суду иницијативу за оцјену уставности употребе ћириличног писма у Црној Гори и тражимо и инсистирамо на томе да Јавни сервис Радио-телевизија Црне Горе и све државне институције обавезно употребљавају ћирилично писмо како то предвиђа Устав Црне Горе. Нажалост, немамо неку велику подршку наших политичких представника, јер ми се чини да би све то могло лако да се заврши“, рекао је, између осталог, Вуксановић.
Након Академске трибине отворена је изложба „Традиција и постојаност ћириличног писма”, аутора Олгице Стефановић, графичког дизајнера и иконописца из Новог Сада. Уредница изложбе је Нађа Вуксановић док је исту отворио књижевник Будимир Дубак.
„Погледајмо само наше књиге староставне, од рукописних до штампаних, од Мирослављевог јеванђеља, до оних из штампарија Ђурђа Црнојевића и многих других. С разлогом смо изабрали радове изузетне сликарке Олгице Стефановић која нам доноси љепоту ћирилских слова, ону љепоту без које не може да се замисли културни и духовни континуитет српског народа. Нарочито у Црној Гори били смо свједоци самопорицања. Са државног нивоа је вршен прогон ћириличне културе и њеног симбола-ћириличног писма. Био је то прогон српског народа. Српски национални савјет Црне Горе, као кровна институција српског народа на челу са др Момчилом Вуксановићем, деценијама се одлучно супротстављао том аутошовинизму. Борба за ћирилицу у одбрани српског идентитета Црне Горе имала је готово примаран значај, па тако и ова изложба у Бањалуци симболизује трајно јединство и неуништивост српског народа“,- казао је Дубак.
Након Академске трибине и отварања изложбе др Момчило Вуксановић је уручио вриједне поклоне домаћину, управнику Куће српске културе „Куће Милановића“ др Душку Певуљи; гусле као и саму ћириличну изложбу која ће у наредном периоду стално красити просторије ове институције културе. Договорен је и наставак изузетно успјешне сарадње па ће тако неколико професора са Филолошког факултета из Бања Луке у наредном периоду бити гости манифестације „Дани Републике Српске у Црној Гори“ коју реализује Српски национални савјет Црне Горе.
Текст: Саша Јеврић/ фото: Бојан Булатовић
