Удружење „Кучи и пријатељи Куча” и Српски национални савјет Црне Горе организовали су помен којим је ове године обиљежена 170. годишњица црногорских похара Куча из 1855-56. године. Помен је организован у оквиру Иницијативе за измјештање спомен-обиљежја Војводи Мирку Петровићу са централног трга у Подгорици.
Непосредно прије поласка на Орљево и Косор, у оквиру програма обиљежавања годишњице ових трагичних догађаја, организатори су обмотали црним платном-флором спомен-обиљежје главнокомандујућем и најодговорнијем за овај незапамћени погром Војводи Мирку Петровићу. Овим гестом су још једном скренули пажњу јавности на крвави масакр извршен под његовом командом, али и актуелизовали званичну Иницијативу за измјештање овог спомен-обележја.
Програм обиљежавања настављен је на Орљеву полагањем вијенаца на спомен-обиљежје које је прије 10 година поставило Српско народно вијеће Црне Горе. Вијенце је положила делегација Удружења „Кучи и пријатељи Куча”, пјесник Бранко Крковић је традиционалним лелакањем одао почаст невиним жртвама а мали помен одржао је свештеник Бранко Тапушковић.
Бројне грађане у име Организационог одбора пригодним стиховима и бесједом поздравио је Милисав Поповић.
„У последњих 5-6 година урађено је много да никада не престане тежња и чежња Куча да се споменик злочинца Мирка Петровића уклони са подгоричког трга. Има неке симболике и у његовом грађењу и у његовом рушењу. Онај који га је градио напустио је Црну Гору, издао је Црну Гору и забрањено му је било да се врати. Тада је споменик био оправдано срушен, али после тога дошли су неки који су били спремни да издају и вјеру и државу, па обновише тај споменик. Колико ће још проћи док се поново не уклони споменик не знам, али на томе се озбиљно ради“, казао је Поповић.
Обиљежавање овог злочина настављено је у цркви Светог Јована Крститеља на Косору гдје је помен невиним жртвама похаре одржао свештеник Бранко Тапушковић уз саслужење пароха кучког Милоша Лучића.
У пригодној бесједи отац Бранко Тапушковић је казао да још већи бол причињава чињеница да се више од 150 година о овом стравичног злочину ћутало.
„Сваки злочинац је знао ако је имао ишта Христољубивог у себи знао је да замоли за опроштај, па би и ти који су страдали од његове руке знали да приме тај опроштај. Мени се чини, нека ми Бог опрости ако гријешим, да тих молби за опроштај није било од стране оних који су починили овај злочин прије 170. година овдје у Кучима. Само покајање је оно што нам отвара кључ спасења и живота вјечног у Царству Христовом вјечном и непролазном. Сабрали смо се да учинимо помен онима који су страдали од братске руке, као хришћани морамо да опростимо, али не смијемо да заборавимо. Морамо да чинимо помен зарад душа оних који пострадаше, морамо у још већем броју да се сабирамо, јер имамо око каквих мученика да се сабирамо. Бог да им душу прости“, казао је, између осталог, отац Бранко Тапушковић.
Присутне је у име Организационог одбора поздравио др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе.
„Баш овдје око ове цркве, како то пише Марко Миљанов који је био савременик овог догађаја, било је постављено више од 200 глава на коље, како би се показало каква је драстична казна била према свом народу, према Кучима који у том временском периоду нису ни били у саставу Књажевине Црне Горе. Оптужбе које су ишле са Цетиња да су Кучи орјентисани према Турцима и према Скадру демантује битка на Фундини, гдје су Кучи на челу са Марком Миљановим и околним племенима у највећој бици поразили турску војску и значајно допринијели да Књажевина Црна Гора на Берлинском конгресу добије статус независне државе. То је нешто што нам оставља обавезу да не заборавимо овај злочин, да и даље инсистирамо да се спомен-обиљежје Војводи Мирку Петровићу измјести са централног градског трга у Подгорици на један легитиман начин. Ако то не будемо успјели, онда и да оставимо аманет нашим потомцима да воде рачуна и да им се стално говори какав је однос био те црногорске власти према својим сународницима, који су били само различити у томе што су били Срби. Очигледно да нам то и у том времену нису могли опростити“, закључио је Вуксановић.
Подсјећамо, у току похаре Куча, је убијено 243 становника овог старог српског племена. Међу убијеним је било свега 17 војно способних мушкараца, док су остале жртве били дјеца, жене и стара лица. Похара Куча 1856. године био је други напад под командом Мирка Петровића. Прва похара се десила након похаре Пипера и Бјелопавлића, 1855. године.
Текст: Саша Јеврић/фото: Бојан Булатовић
