Постоје људи чији живот и дјело не престају да живе ни онда када они напусте овај свијет. Њихова имена остају записана у историји, а њихова дјела настављају да свједоче о времену у којем су живјели. Један од таквих људи био је патријарх српски Варнава Росић, велики духовник, родољуб и поглавар Српске православне цркве.
Патријарх Варнава Росић рођен је 1880. године у Пљевљима. Од најранијих дана био је посвећен вјери, образовању и служењу свом народу. Својим духовним знањем, мудрошћу и пожртвованошћу оставио је дубок траг у животу Српске православне цркве. За патријарха је изабран 1930. године, у сложеном времену испуњеном бројним друштвеним и политичким изазовима.
Као патријарх, Варнава је настојао да очува јединство Цркве и буде ослонац свом народу. Посебно је остао упамћен по свом противљењу Конкордату, споразуму који је требало да буде склопљен између Краљевине Југославије и Ватикана. Патријарх Варнава сматрао је да би такав споразум могао угрозити положај Српске православне цркве. Због свог става био је изложен великим притисцима, али није одустао од својих увјерења.
Његов живот завршио се прерано, 24. јула 1937. године, у Београду. Његова смрт остала је обавијена бројним питањима и недоумицама, а народ је његов одлазак доживио као велики губитак. На данашњи дан сјећамо се патријарха Варнаве не само као поглавара Српске православне цркве већ и као човјека који је остао вјеран својој вјери, свом народу и својим принципима.
Патријарх Варнава Росић и данас нас подсјећа на значај истрајности и храбрости. Његов живот показује да човјек треба да остане досљедан својим увјерењима чак и онда када се суочи с притисцима и тешкоћама. Његова жртва и посвећеност Цркви и народу представљају примјер који не смије бити заборављен.
Иако је 24. јула 1937. године тјелесно напустио овај свијет, патријарх Варнава није отишао у заборав. Његово име и дјело остају дио историје српског народа и Српске православне цркве. Зато се данас, са поштовањем и благодарношћу, сјећамо великог патријарха српског Варнаве Росића, који је својим животом показао да вјера, част и љубав према народу могу надживјети вријеме.
Д. Ц.
