Његова светост патријарх српски г. Порфирије служио је данас Свету литургију у Храму Светог мученика Антиногена на Вучјем долу, поводом молитвене прославе 150. годишњице Битке на Вучјем долу.
Битка на Вучјем долу одиграла се 28. јула 1876. године. У овом боју против турских окупатора заједнички су се борили Срби из Црне Горе, Херцеговине и Брда. Током жестоке борбе погинула су 72 српска борца.
Патријарху су саслуживали високопреосвећена господа митрополити дабробосански Хризостом, црногорско-приморски Јоаникије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки и администратор Епархије жичке Арсеније, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, будимљанско-никшићки Методије, као и преосвећена господа епископи пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички, администратор Митрополије загребачко-љубљанске Кирило, ваљевски Исихије и диоклијски Пајсије.
Молитвеном догађају присуствовали су и министар у Влади Србије задужен за друштвени положај Цркве у земљи и иностранству др Ненад Поповић и предсједник Милорад Додик.
Патријарх је у бесједи поручио да су они који су пострадали на Вучјем долу жртвовали земаљско ради небеског. Могли су да се одрекну закона Божијег и јеванђелских начела, да изаберу комфор, привилегије и олакшице, али то нису учинили.
„Христос им је био на првом мјесту“, нагласио је патријарх.
Вучедолски јунаци пошли су у борбу против демонских сила, бранећи вјеру и своју Свету православну цркву, рекао је Његова светост и позвао да се окупљамо у молитви за све оне који су положили своје животе за правду и истину.
Патријарх је истакао да је живот дар Божији, али да је највећи добитак и највећа награда дар Царства небеског.
„Угледајући се на вучедолске борце, никада не жалимо себе, већ да се са вјером, истрајношћу и пожртвовањем трудимо до крајњих могућности“, закључио је патријарх.
Митрополит Методије је у бесједи истакао да су вучедолски јунаци, када су положили живот за ближње своје, закорачили у Царство небеско.
„Они су данас живи пред Богом и свијетле као вјечни путоказ“, истакао је митрополит Методије.
„Наш свијетли предак кретао је у рат са свијешћу и знањем да је смрт побијеђена васкрсењем. Њихова жртва побиједила је вријеме и сваку људску слабост, зато их се данас сјећамо са страхопоштовањем“, рекао је митрополит Методије.
„Будимо достојни потомци својих предака“, поручио је сабранима митрополит Методије.
Обиљежавање 150 година од Битке на Вучјем долу почело је синоћ у Никшићу свечаном академијом.
Историчар Александар Стаматовић у својој бесједи истакао је да Битка на Вучјем долу није била само једна од највећих побједа над Османским царством, већ и битка српског интегрализма, у којој су Црногорци, Херцеговци и Брђани наступали као дјелови једног народа и једне војске.
Стаматовић је говор започео стиховима о сабору књаза Николе под Острогом и његовом обраћању Црногорцима и Херцеговцима, којима је поручено да „и у вољи и невољи“ једни од других немају ближих и већих.
Обраћајући се Херцеговцима који су дошли на свечаност, нагласио је да у Никшић нису дошли ни на туђу земљу ни у сусједство.
„Потомци вучедолских ратника, ово је земља херцега Шћепана до манастира Острога. Ово није земља Дукљанија“, рекао је Стаматовић.
Према његовим ријечима, током протеклог вијека и по бројни потомци Херцеговаца и Брђана прихватили су црногорско регионално и национално име, док се обрнути процес није догодио.
Осврћући се на недавне полемике због истицања тробојке у Беранама, у Дипломатској академији која носи име Гавра Вуковића, Стаматовић је подсјетио да је управо Вуковић био учесник Вучедолске битке.
У његовим мемоарима, казао је, описано је како је гатачким пољем „први пут од Косова“ марширала српска војска од 15.000 Црногораца и Херцеговаца.
Та војска, према Вуковићевом свједочењу које је Стаматовић прочитао, била је окићена црногорским крсташима, док су испред ње ношена два алај-барјака са бијелим орлом на црвеном пољу.
Стаматовић је затим симболично призвао Јовицу Зиројевића, алај-барјактара херцеговачке војске, позивајући га да види колико се у савременој Црној Гори „ради и прича против Србије и против свега онога што је српско“.
„Бој на Вучјем долу био је несумњиво, по овим историјским доказима, освета Косова“, закључио је Стаматовић.
Обраћајући се Никшићу као „перјаници“ и „српском лицу“, позвао је град да остане досљедан историјском насљеђу вучедолских ратника и косовском завјету.
Он је затражио да се пружи подршка поништавању одлуке којом је Црна Гора признала такозвано Косово, оцијенивши да је тим признањем учињена историјска неправда према Србији и сопственој традицији.
„Србија никада није издала Црну Гору, а Црна Гора јесте у новије вријеме“, рекао је Стаматовић, позивајући да се, како је казао, „срамна одлука новог доба“ поништи.
Говорећи о политичкој традицији Црне Горе, подсјетио је на институцију Општег црногорског збора, формирану испред Цетињског манастира прије готово пет вјекова, у вријеме када су други дјелови српског народа били под османском или млетачком влашћу.
Та традиција, према његовим ријечима, изграђена је на непосредном учешћу народа у доношењу одлука и на непрекинутој свијести о припадности српском историјском и духовном простору.
Као историјски низ у којем се препознаје исти одговор народа, Стаматовић је навео Косовски бој, Мартиниће, Крусе, ратове против Омер-паше Латаса, Граховац, Вучји до, Фундину, Скадар, Брегалницу, Гласинац и Мојковац.
„Наш је одговор увијек био, у име оног земљописа Књажевине и Краљевине Црне Горе, да у Црној Гори живе све сами и чисти Срби“, казао је он.
„Никшићу, перјанице, да ти видимо сада српско лице. Не издај Голубовце, не издај Пљевља, не издај, ако Бог да, Херцег Нови. Дај подршку отпризнању лажне државе Косово у име онога за шта су гинули вучедолски ратници“, поручио је Стаматовић.
Говор је завршио оцјеном да Срби, у име вучедолских побједника и идеје српског интегрализма, имају и Божје и људско право да живе у једној држави.
„Ми Срби имамо, у име вучедолских побједника и интегралистичке српске идеје, свако право, и Божје и људско, да живимо у једној држави“, закључио је Стаматовић.
