На Ђуровом Брду код Бродарева, у суботу 15. августа 2026. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архиђакона Стефана поводом молитвеног обележавања храмовне славе. Саслуживали су протојереј Владо Лазић, јереј Митар Марјановић и протођакон Иван Савић.
Како је у току Госпојински пост многи, а нарочито најмлађи, постом и молитвом су се припремали па су приступили и причестили се Божанским Христовим Телом и Крвљу.
Након заамвоне молитве и трократног молитвеног опхода пред храмом су освештани славски дарови и преломљен славски колач. Домаћин славе ове године био је млади Марко Пушица са породицом, који живе у Француској. Он је део славског колача предао Миљану Пушици, домаћину славе за наредну годину.
Митрополит Атанасије се пригодном пастирском беседом обратио сабраном верном народу, рекавши између осталог: – Овај празник је велика Духовна трпеза. Ми можемо само да бирамо оно што нам је најпрече али не можемо никад исцрпети све шта овај празник пружа. Скоро целокупно хришћанство имамо у њему.
– Он даје храну и за дух и за ум, и телесну храну, способност да живимо, да наставимо живот, у свету какав је овај наш. Он нам нуди познање логике Живота, Божанске логике, Божанског промисла, која једина важи за свако време. Божанска логика. Њу треба приметити.
– Господ жели да ми будемо свесни Његовог промисла, Његове љубави, да се тога држимо и да се на Њега потпуно угледамо. По Његовој логици да се владамо. Свети архиђакон Стефан, који је главна личност у Промислу Божијем за данашњи дан, како је могао да истраје на том путу Христовом у свету који је показао непријатељство према њему? Био је одбачен од свога рода, од својих првака, и на сраман начин, по ондашњој логици, пострадао, каменован.
– Он који је био препуштен таквим понижењима доживео је небеску славу. Господ га је овенчао Царским Венцем. Архиђакон Стефан је пројављивао послушност Господу и после свог упокојења. Они који су се њему приближавали, и физички, телесно, осећали су његову моћ, присуство Божије Силе и Божије Енергије, Божије Љубави у њему. Он је пленио и плени до дана данашњег.
– На примеру Светог архиђакона Стефана разумемо да се не треба плашити да фактори земаљског света, земаљског живота, могу спречити, затрпати, искоренити слуге Божије.
– Најбољи доказ сталног и данашњег присуства Светог архиђакона Стефана јесте ви који сте показали доследност и подигли овде храм њему у част. Овај храм нас кроз њега сабира и чини нас јачима и непоколебљивима, хришћанима, нагласио је Митрополит Атанасије пожелевши свима да их Бог укрепи да тако наставе као до сада.
Домаћин, кум овогодишње славе, приредио је богату славску трпезу љубави за све сабране. Уз послужење, гусле, народно коло и музику настављен је традиционални Сабор братства Пушица, са њиховим драгим гостима и пријатељима, код храма Светог архиђакона Стефана на Ђуровом Брду.
Митрополит Атанасије је изразио своју велику радост што је имао прилику да са свима узнесе молитве Богу и Светом архиђакону Стефану на овом дивном месту и нарочито похвалио братство Пушица као прави, достојан пример љубави, слоге, родољубља и свих других хришћанских врлина. Осим што настављају дело својих часних предака они и своје потомке привлаче и уче хришћанском континуитету живљења, опстајању и остајању на овим нашим просторима обремењеним многим недаћама али пуним љубави, мира и радости живота.
При поласку Високопреосвећени је са сарадницима свратио у дом угледног братственика братства Пушица и једног од ктитора храма на Ђуровом Брду, Сава Пушице, где су у пријатном домаћем амбијенту били домаћински дочекани од стране њега и његових укућана. Љубазни домаћин је, поред осталог, Митрополита у кратким цртама упознао са бурном и часном историјом братства Пушица на овим просторима. Владика се од срца захвалио свом домаћину, пожелео да се и даље показују достојним наследницима својих часних предака и наставе наслеђено преносити на своје потомке.
