Судећи према подацима са терена, од овчарства, односно узгоја јагњади, више користи имају касапи и власници печењара него сами сточари.
Од пљеваљских сточара сазнали смо да је откупна цијена живе мјере јагњади око 4 евра по килограму. Јагњад у просјеку имају око 40 килограма живе мјере, али се од те тежине, приликом обрачуна, одбија око два килограма кала. То значи да се за јагње од 40 килограма сточару исплати око 152 евра.
С друге стране, у пљеваљским печењарама услуга печења једног јагњета кошта око 30 евра, док се сјечење меса наплаћује додатних 5 евра. Дакле, само за услугу печења и сјечења наплаћује се 35 евра, што је значајан износ у односу на откупну вриједност живог јагњета.
Још је упечатљивија разлика када се упореде откупна цијена живе мјере и цијена јагњећег меса у месарама. У пљеваљским месарама килограм јагњећег меса продаје се за око 13 евра, док сточар за килограм живе мјере добија свега 4 евра. Та разлика јасно показује колико је положај сточара неповољнији у односу на оне који јагњад прерађују и продају крајњим купцима.
О цијени готовог јагњећег печења готово да не треба ни говорити. Та цијена се тешко може упоредити са откупном цијеном живе мјере, јер се између произвођача и крајњег потрошача ствара значајна разлика у вриједности.
Посебно је питање колико је оваква откупна цијена одржива за сточаре ако се узму у обзир све већи трошкови производње. Посљедице суше додатно отежавају производњу, док бала сијена кошта од 4 до 5 евра, а цијене житарица су све више.
Када се све то сабере, поставља се питање ко у ланцу производње и продаје јагњетине остварује највећу корист. Сточари, који сносе трошкове хране, узгоја и бриге јагњади од зимских дана до љета, очигледно су на самом почетку тог ланца и, по свему судећи, најмање зарађују.
