У Недељу 12. по Духовима, 23. августа 2026. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Саслуживали су настојатељ манастира Свете Тројице игуман Зосима, сабрат манастира Светог архангела Михаила у Ђурђевића Тари јеромонах Матеј и протођакон Иван Савић.
Верни народ Пљеваља и околине постом и молитвом се спремао па су приступили и причестили се Животворним Телом и Крвљу Христовом.
Високопреосвећени Митрополит Атанасије је, након отпуста, у пастирској беседи, између осталог, рекао: – Овај дан дат нам је за богатство Божијих Дарова, да се обогатимо, али највише једним посебним Даром од Бога, а то је дивљење Његовој мудрости. Да се и сами Његовом мудрошћу богатимо.
– Бог делује кроз Своје војнике, своје слуге, које шаље по целом свету у сваком времену. Слуге Божије су распоређене у свима временима и свима животним ситуацијама.
Митрополит Атанасије је укратко подсетио на дивно и чудесно житије Светог архиђакона Лаврентија, који је живео у трећем веку, кога Црква Христова на данашњи дан прославља, па потом наставио: – У сваком времену појављује се Господ наш, и то на адекватан начин, баш онако како је потребно онима који су у невољама, којима је потребно да се одговара на нека смутна питања, на које они сами својим умом не би умели одговорити.
– Господ је дозволио да Лаврентије буде заробљен, бачен у тамницу, међу многе друге заробљене, истјазаване и мучене. Посматрајући земаљском логиком могло би се помислити да Бог није марио за њега па је дозволио да Његов слуга буде ухапшен и суђен, као да је Бог одступио. Али, није. Господ је по Своме премудром Промишљању дозволио да Лаврентије буде бачен у тамницу, баш зато да би он тамо оприсутнио, учинио очигледним, присуство Божије.
– Тамо где су се многи људи уплашили, подрхтали и из страха Христа Бога се одрекли, Лаврентије је показао надљудску храброст и мудрост. И као што је Господ наш из Љубави Своје препустио Себе да буде распет на Крсту тако је и Лаврентије показао ту храброст и мудрост, и онима који су били склони људском страху улио снагу вере, да се ни по коју цену не одрекну Христа и Вечног Царства које Он даје.
– Све оно што је била проповед, кроз Апостоле Христове, све је илустровано. Христос је једини потпуни илустративни Учитељ. Све оно што је говорио показао је на личним примерима, у животу, међу људима. Оно што је говорио о љубави Отац наш Небески показује нам на Њему, на Христу, јер је Он тај којег је послао Отац Небески да из љубави према нама, да би нас спасао од греха и смрти, буде изложен рукама људским и буде распет на Крсту. Тиме је нама показао ту силу Љубави и димензије Љубави које су неизмериве, појаснио је Митрополит Атанасије, додавши да је то управо тај Промисао Божији који нам говори да се не треба колебати него смело за Христом ићи, смело Њега исповедати, са потпуним убеђењем да ће Он испунити оно што је обећао.
