Иако Основна школа „Владимир Роловић“ у рударском насељу Шула има свега осам ученика, четвороразредна школа у селу Нанге од 1. септембра, услед недостатка ученика, престаје са радом. Матична школа има осам ученика, а школа у Нангама, која ради у њеном саставу, остала је без ученика. Некада није било тако, а то говори и извјештај учитеља Петра Остојића, упућен 15. октобра 1941. године Стречањској парохији, у чијем саставу је у то вријеме био овај крај.
Учитељ Остојић наводи да школа, која у том моменту носи име Државна школа „Свети Сава“, има 171 ученика и ученицу, као и да у њој, поред Остојића, ради и учитељ Лазар Матовић.
– Православних ученика у ова три одјељења: мушких 63, женских 45, свега 108, а муслиманских: мушких 35, а женских 28, укупно 63. Свега ученика мушких 98 и женских 73, укупно 171, наводи се у извјештају учитеља Остојића.
У посљедњој години пред рат, школа у Нангама је радила без неких битних тешкоћа. Доласком прољећа, 6. априла, дошло је до рата, а Пљевља су од стране њемачке војске окупирана 16. априла.
Услиједила је нова школска ратна година у септембру, када се уписао 171 ученик. Нажалост, учитељ Петар Остојић је страдао у новембру 1941. године и претпоставља се да је извјештај од 15. октобра био један од посљедњих његових званичних извјештаја.
О његовој смрти постоје двије верзије. Једна је званична, док је друга позната у народу мељачког краја.
Према званичној верзији, учитељ Петар Остојић је пошао из Нанги пред своју славу, Аранђеловдан, да купи ракију у село Честин. У засједи га је сачекао вођа усташких група на подручју Мељака и Буковице, Муниб Ћебо. Учитељ је на звјерски начин убијен, а неколико година касније убијен је и Ћебо, који је иначе био родом из села Честин и важио је за представника оних муслимана који су подржавали усташку идеологију.
Друга верзија се поклапа са првом само у оном дијелу који се односи на то да је учитељ Остојић у село Честин ишао да купи ракију за славу. По другој верзији, Остојића су убили комунисти, а пошто је учитељ уживао велики углед код народа, кривица је пребачена на Ћеба и усташке групе.
Према овој верзији, комунисти су у јесен 1941. године боравили у селу Нанге код учитеља Остојића. Од њега је тражено да подржи комунистички покрет. Пошто је Остојић одбио и највјероватније показао интересовање за Мељачки четнички територијални батаљон, који је формиран у октобру 1941. године и на чијем је челу био Милутин Јеловац, комунисти су донијели одлуку да Остојића ликвидирају.
Остојић се јавно у народу није изјашњавао, али комунистима је било довољно да донесу одлуку за ликвидацију, јер су они поступали по Лењиновом правилу: „Ко није са нама, он је против нас и мора бити убијен“. Мељачани су у протеклим годинама и деценијама помињали комунистичке прваке који су донијели одлуку о убиству учитеља, као и оне који су извршили убиство.
Петар Остојић је рођен 1893. године у селу Зарудиновача, Жабљак. Након убиства 1941. године сахрањен је у непосредној близини школе у Нангама. Његови Остојићи су му пренијели земне остатке деведесетих година у породичну гробницу, која се налази на градском гробљу Равни у Пљевљима.
Након Другог свјетског рата, у овом крају некадашње Мељачке општине, школа у Нангама је наставила са радом. Повремено је прекидала са радом јер није било учитеља, али је ђака било увијек. У Шулима је отворена осморазредна школа, а четвороразредна школа је почела са радом и у селу Честин. Нажалост, школа у Честину затворена је прије неколико година, а од ове године званично неће радити ни школа у Нангама.
Становници Нанги још увијек препричавају приче о учитељу Петру Остојићу, све је мање оних који уопште знају да је ова школа некада носила име Светог Саве. Ријетки су и они који говоре и о томе да је 1946. године у њиховој школи посљедњи пут преломљен и славски колач поводом школске славе Светог Саве.
